Ljudi na dnu flaše (1): Balkanski pijani brod
Kažu da je alkohol najbolji plivač. Čovek u njemu lako utopi svaki problem, a onda vinjak ili pivo u poslednjem gutljaju popiju čoveka. U Srbiji se najviše pije pivo, a onda rakija domaće proizvodnje. Poslednje istraživanje Instituta "Batut" pokazuje da je čak svaki šesti punoletni stanovnik Srbije alkoholičar, a svaki četvrti srednjoškolac od 16 godina redovno pije.
Alkohol teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje, a život skraćuje i do 15 godina. Srbija je prošle godine bila na četvrtom mestu po problemu s alkoholnom zavisnošću. Uprkos tome, ovde još nije razvijena svest da je alkoholizam bolest, pa postoji visok procenat skrivenih alkoholičara, koje društvo i porodica tolerišu, iako su poremećeni odnosi u porodici, loša je komunikacija, manja produktivnost, efikasnost na poslu...
Alkoholizam je čest uzrok huliganskog ponašanja, silovanja, ubistava, saobraćajnih udesa. Od ukupnog broja lečenih alkoholičara, polovinu čine mladi od 25 do 30 godina. Po kombinovanju alkohola i tableta prvi smo u Evropi. Stručnjaci upozoravaju da je neophodna hitna akcija države jer će posledice biti teške.
Smrt od čašice* Alkohol je direktan krivac za čak četvrtinu smrti muškaraca u Zapadnoj Evropi između 15 i 29 godina. |
Dr Viktor Šubajev, ruski psihijatar, specijalista za lečenje bolesti zavisnosti, tvrdi da je alkohol metabolička zamka za naše ćelije:
- U početku ga organizam doživljava kao otrov i često se brani mučninom i povraćanjem, kao i kod bilo kog drugog trovanja. Ali se s vremenom ćelije navikavaju i počinju da koriste etanol kao gorivo, kao izvor lake, jeftine i brze energije. Za razliku od hrane, alkohol ne treba spremati, žvakati, variti. On odmah deluje kao varnica.
- Veselo i energično, pa s vremenom organizam počinje da daje prednost tom "veselom otrovu". Ukoliko čovek dugo pije, dolazi do sniženja apetita, a želja za alkoholom ne prestaje čak i u slučajevima jake intoksikacije. To znači da su ćelije zaboravile na belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i prešle na alkoholni metabolizam. One se bukvalno guše. Za alkoholičara je to pitanje života i smrti. To je razlog zbog koga je on u stanju da pređe preko žene i dece kako bi došao do flaše. Ni moralne vrednosti ga u tome neće sprečiti.
Gotovo kod svih naroda i plemena u svetu alkoholna pića služe za uživanje, kao i u religijske i magijske svrhe. Međutim, čovečanstvo je brzo shvatilo da je to opasna vatra za igranje. Spartanci su pre 3.000 godina po naredbi kralja odsecali noge onima koji su se opijali. U Rimskom carstvu zakonom je bio zabranjen alkohol mlađima od 30 godina. Kako se civilizacija razvijala, tako je rasla i njegova zloupotreba, a posebno se berićetnom pokazala industrijska proizvodnja.
Većina alkoholičara može prestati da pije kada to odluči i izdrži do šest meseci. Međutim, oni neće ostati trezni, već će brzo nakon toga nadoknaditi sve propušteno. Olakšani svojim verovanjem da nisu zavisni, tonuće dalje u ništavilo. Ne zato što nisu "čvrsti karakteri", već zato što bolest alkoholizma preuzima kontrolu nad pijenjem.
Zavisnici imaju želju da prestanu, ali nemaju potrebnu snagu za samostalan prestanak.
U Srbiji 1901. otpočinju prvi ozbiljni pokušaji borbe protiv alkoholizma kada je osnovano Društvo za suzbijanje alkoholnih pića u Beogradu. Ipak, sve do 1954. nije postojalo sistematsko lečenje. A alkoholičarima su potrebni različiti lekari, od internista i neurologa do hirurga i psihijatara. U SAD 18.000.000 alkoholičara košta državu 100 milijardi dolara, a godišnje umire 50.000-200.000, često mladih ljudi. U Velikoj Britaniji se taj broj kreće oko 25.000 alkoholičara godišnje.
Na listi magazina "Forbs" pre tri godine Hrvati su bili najveći alkoholičari u Evropi, a za petama su im bili Slovenci. U Hrvatskoj, po nekim podacima, pije svaki drugi stanovnik, izračunale su naše komšije. Prema jednoj anketi, u Hrvatskoj se čak 30 odsto mladih ubije do daske svakih 14 dana.
U Crnoj Gori je alkohol kriv za svaki treći razvod jer je najviše alkoholičara starih od 30 do 40 godina. U ovoj krizi je sve više zavisnika od alkohola, a nikakva statistika ne postoji, tako da se ne znaju prave razmere problema. U kotorskoj bolnici Dobrota na odeljenju za bolesti zavisnosti ima 12 kreveta i nema mesta za žene! Iako je alkoholizam definisan kao bolest koja osiromašuje porodicu i emocionalno i materijalno, u Crnoj Gori se uglavnom smatra stilom života. Alkoholičari se teško odlučuju na lečenje, možda tek nakon 20 godina aktivnog pijenja.
U Bosni i Hercegovini se godišnje popije u proseku 60 litara čistog alkohola. Procenjuje se da je konzumiranje alkohola među mladima dvostruko veće nego što je bilo u generaciji njihovih roditelja. Uzroci su najčešće siromaštvo i nezaposlenost.
Faktori rizika:* Pol (muških alkoholičara je tri do pet puta više nego žena) |
Psiholozi kažu da opšte pijanstvo ukazuje na nesređenost društva. U jednoj anketi Bosanci su sami objasnili zašto piju: "Dan i noć. Nikakav razlog nemam. Razlog što živim u ovoj smrdljivoj državi, eto to je razlog... Ne treznim se... Bar nek smo u nečemu prvi... Doktor ti kaže popij čašu ujutru, popij pred jelo. Znači, ima svog značenja..."
Jedino bolničko odeljenje za alkoholizam u BiH nalazi se u Banjaluci, ali tu se leče samo pacijenti iz Republike Srpske. Mesečno se leči oko 40 pacijenata, a broj muškaraca je pet puta veći u odnosu na žene, a neki od njih su u stanju da za 14 dana popiju 15 do 17 litara rakije.
