Subota 23. 3. 2019.
Washington
60
  • Chicago
    -10
  • New York
    -30
  • Belmont
    10
  • Atlanta
    90
  • Boston
    140
  • Firt
    10
  • Denver
    100
  • Detroit
    -10
  • Dover
    40
  • Hartford
    10
  • Orlean
    -30
  • Helena
    70
  • Ren
    00
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    140
  • Portland
    190
  • Salem
    40
  • Santa Fe
    20
  • Tampa
    110
  • Topeka
    100
0
Nedelja 15.01.2012.
12:15
A

Kafana kao institucija kulture (1): Narodna skupština zaseda u mehani

Još 1522. godine Turci su u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili kafanu i u njoj služili kafu. Beograd je kafanu imao pre Pariza, Beča, Londona i ostalih evropskih prestonica. Za kafanskim stolom spremani su pučevi, rušile su se vlasti, stvarale države, donosili zakoni, sklapali poslovi od državnog značaja, lečili ljubavni jadi, provodadžisalo se. Novinari su pisali tekstove. Sitni trgovci i zanatlije, preprodavci, beskućnici, elita i umetnici svi su svraćali u kafane. U njima se jelo, pilo i spavalo.

Prve kafane nastale su u gradu Meki u 15. veku. Tokom 16. veka otvaraju se kafane i u Siriji i u Kairu, ali ne može se sa sigurnošću tvrditi kada prve kafane počinju da rade u Turskoj.

O prvim kafanama u Beogradu, pisao je 1740. putopisac Keper, koji ističe da su jedne kafane posećivali muslimani, a druge hrišćani. Keper tom prilikom daje opis kafane Crni orao na Dorćolu, na spratu zgrade na uglu današnjih beogradskih ulica Dušanove i Kralja Petra, do koje se dolazilo trošnim drvenim stepenicama.

Kafana nije imala stolove, stolice ni klupe, već minderluke prekrivene ćilimima. Visina kafane nije dozvoljavala da se u njoj čovek uspravi. Zidovi su bili išarani raznim bojama, a na ulazu je bilo postavljeno nekoliko krčaga i ibrika.

Prve kafane u Evropi

 

Beograd 1522.
Sarajevo 1592.
London 1652.
Marselj 1652.
Beč 1683.
Lajpcig 1694.

Imena su dobijale spontano. Na mestu čuvene skadarlijske kafane Tri šešira ranije je postojala fabrika za izradu šešira. Imale su čudna imena: Pseto koje laje, Kod lepog izgleda, Kod srpske nade, Dve lude, Dve bule, Zemljotres, Klanica, Ladno kupatilo, Čubura, Narodna skupština.

Posle 1848. u Beogradu je sve više Srba iz prečanskih krajeva koji donose nova imena: Ruski car, Grčka kraljica, Srpska kruna. Pored čuvenih kafana u Skadarliji bile su poznate i Kuća veselja, Biciklista, Ladovina, Poslednji groš, Velika Srbija. Bilo je i kafana koje su nosile svetska imena Njujork, Amerika, Lion, Nemački car...


 

Kafanu su raznoliko nazivali: karavan saraj, han, mehana, mejhana, kavana, birtija, bife, gostionica, aščinica, krčma, bar, restoran i, na kraju, ugostiteljski objekat.

U kafani Proleće, kasnije nazvanoj Hamburg, zasijala je prva sijalica u Beogradu. Na tom mestu, u Masarikovoj ulici, danas se nalazi zgrada Elektrodistribucije. Prvi telefon u Beogradu zazvonio je takođe u kafani, i to u Tri lista duvana, dok je prvi sajam knjiga 1893. održan u Kolarcu, na današnjem Trgu Republike. Tu je prikazan i prvi film. Posle Prvog svetskog rata u Kasini jedno vreme zasedala je i Narodna skupština.

U knjizi "Mehane i kafane starog Beograda" dr Vidoje Golubović otkriva pismo napisano odmah po formiranju beogradskog suda 1826. gde se navodi hapšenje nekih "bećara koji zaludniče i pijanče po kafanama, pa su jedni kažnjeni batinama, a drugi su proterani iz Beograda".

U izveštaju iz 1838. spominju se i učestali neredi na tadašnjim krompir balovima održavanim u kafanama. To su bili balovi za raju bez skupih đakonija. Zbog toga je knez Miloš Obrenović uveo porez za sve posetioce balova u iznosu od "deset groša za bolničku kasu i jedan cvancik za pandura".
 

Dragomir Antonić

Etnolog Dragomir Antonić smatra da je u Srbiji kafana nastala kao institucija građanskog društva i istu ulogu ima i danas.


- Kafane su oaze slobode i simbol jednakosti. Na početku su imale i informativnu ulogu, jer u vreme prvih kafana nismo imali medije. U nju svi mogu doći, šloseri, majstori, akademici, profesori, doktori.

Svi mogu da ravnopravno sede za jednim kuhinjskim stolom - kaže Antonić.

Sličnog je mišljenja Milenko - Miki Avramović, vlasnik restorana "Sinđelić" i poznavalac sociologije ugostiteljstva koji za "Vesti" kaže da "čovek koji se u Srbiji bavi ugostiteljstvom mora biti ambasada svog naroda".


- Kafana je svačija kuća. Ljudima ne sme biti neprijatno. Nije bitna samo hrana, čovek ima i druga čula i ona moraju da uživaju - kaže on.

- Srpska kafana i kuhinja nastali su ukrštanjem puteva različitih naroda. Zemlja smo na geografskom raskršću. Niko nikada nije utvrdio kada su podignute prve mehane i hanovi. Vranje je bilo raskršće rimskih puteva i tu su ljudi često svraćali na konačište. Kada su na ove prostore dolazili, putovali i donosili svoju kuhinju morali su negde da spavaju. Tako je nastala kafana - objašnjava vlasnik jednog od elitnih beogradskih restorana.
 

Beograd najveći broj gostionica i kafana dobija krajem 19. i početkom 20. veka. Na 50 stanovnika grad je imao po jednu kafanu. Na Pozorišnom trgu, danas Trgu Republike, u tom periodu je bilo 16 kafana, a u današnjoj Makedonskoj ulici, od 40 kuća 17 je bilo gostionica.

Početkom 19. veka knez Miloš uvodi porez za mehandžije i obavezu dobijanja dozvole za rad.

Skadarlija ili Cigansko sokače

 

Skadarlija je do 1825. bila brežuljak sa rupčagama niz koji je tekao Bibijin potok. To mesto su naseljavali Romi nakon 1830. kada je tu pročitan hatišerif, zato što nisu imali drugi slobodan prostor. Desetak godina kasnije to je bilo naselje sa mnogo straćara i sokacima, a prostiralo se od Stambol do Vidin kapije i bilo poznato kao Cigan-mala ili Cigansko sokače.

 

Ova gradska četvrt dobila je naziv po Skadarskoj ulici koja je uneta u registar ulica 1872. godine, kada je izvršena i prva numeracija njenih kuća.

Među važne datume za istoriju beogradskih kafana svakako spada 1821. godina, kada Beograd dobija mehanski esnaf, 1840. je počela da radi Kneževa pivara, 1871. Prvo srpsko pivarsko akcionarsko društvo, 1873. Vajfertova, a 1884. Bajlonijeva pivara. Bajlonijeva pivara je 1903. godine proizvodila oko 28.000 litara svetlog (prvenac i plzen) i crnog (prvenac i salvator) piva.
 

Malo je onih koji znaju da je baš Franjo Đura Kolčić (1640-1694), iz Sombora, 1683. otvorio prvu kafanu i u Beču i krstio je Zrno zelenog pasulja. Odabrao je ovaj naziv jer mu je zrno nepržene kafe ličilo na zrno pasulja. Kolčićeva kafana bila je prva krčma u Srednjoj Evropi.

Sutra: U birtiju na magarcu

TRENUTNO NAJČITANIJE
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miomir Kecmanović (20)
GUBITNIK
Nikola Gruevski (49)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Premoreni ste i neraspoloženi. Osim toga, spoznaćete nešto što će vas razočarati. Ipak ne očajavajte, sve će izaći na dobro.
SAVET: prijaće vam šetnja.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Previše slobodnog vremena vam može razbuktati teške misli. Završite poslove koje već dugo odlažete i tako popunite slobodno vreme.
SAVET: ne preterujte sa izležavanjem.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Radite nekoliko poslova odjednom. To je u redu dok sve funkcioniše. Budite skoncentrisani, dovoljna je mala greška da sve u potpunosti propadne.
SAVET: usporite tempo.
  • 2019 © - vesti online