Ponedeljak 27. 5. 2019.
Washington
130
  • Chicago
    130
  • New York
    130
  • Belmont
    160
  • Atlanta
    230
  • Boston
    250
  • Firt
    190
  • Denver
    220
  • Detroit
    120
  • Dover
    200
  • Hartford
    200
  • Orlean
    120
  • Helena
    230
  • Ren
    150
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    180
  • Portland
    260
  • Salem
    210
  • Santa Fe
    120
  • Tampa
    260
  • Topeka
    210
0
Četvrtak 16.05.2019.
22:49
sputniknews.com A

Nova linija fronta u srcu Evrope: Bitka može da počne!

Izbori za Evropski parlament donose mnoge novosti na političku scenu EU, a najvažnija je ideološki rat zasad nepomirljivih strana — tradicionalnih partija i suverenista.

EPA/OMER MESSINGER
Evropski parlament

Pad popularnosti stranaka desnog i levog centra u državama-članicama Evropske unije (EU) i porast popularnosti kako takozvanih suverenističkih stranaka tako i stranaka radikalne levice, čini izbore za Evropski parlament (EP) veoma interesantnim, kaže direktor Instituta za evropske studije (IES) Miša Đurković.

Ovaj beogradski institut organizovao je sesiju posvećenu izborima za EP pod nazivom „Evropski izbori i budućnost Evropske unije“, na kojoj je dvadesetak analitičara IES-a objašnjavalo moguće ishode izbora.

Na osnovu istraživanja javnog mnjenja u različitim evropskim državama očekuju se, prema Đurkovićevim rečima, slične tendencije — pad dve vodeće grupacije, takozvanih mejnstrim partija okupljenih oko Evropske narodne partije (EPP, partija desnog centra) i socijaldemokrata okupljenih oko Progresivne alijanse socijalista i demokrata (SD).

Očekivanja su da blagi porast broja poslanika u EP ostvare liberali (ALDE), zbog ideološke „injekcije“ koju im je ubrizgao francuski predsednik Emanuel Makron, dok se očekuje da Zeleni zadrže sadašnji broj poslanika.

„Ključno pitanje je — zbog čega se mejnstrim partije boje? Odgovor je, jer ove evroskeptične ili antisistemske partije na desnici i jednom delu levice mogu da skupe trećinu poslanika, čime bi blokirali određene zakone“, naglašava Đurković.

Druga zanimljivost je promocija takozvanih „špicenkandidata“, frakcijskih vođa istaknutih kao kandidata za predsednika Evropske komisije (EK). Prvi put otkad postoji, EP je odlučio da bilo ko ko sakupi dovoljan broj glasova ima pravo da traži mesto predsednika EK, bez obzira na stav država.

Tokom kampanje, tri teme bile su glavne kada su u pitanju evroskeptične stranke, kaže ekonomista Goran Nikolić — migracije, nacionalna bezbednost i prilaz koji podrazumeva naciju na prvom mestu.

Prema Nikolićevim predviđanjima, u politici EU, barem što se tiše odluka koje se donose u EP, neće se mnogo toga promeniti, osim što će velika koalicija između narodnjaka i socijaldemokrata morati da bude obogaćena još jednim članom — liberalima ili Zelenima.

Međutim, iako izbori za EP neće doneti mnogo novina što se tiče formiranja EK, oni su, prema Nikolićevim rečima, borba za ideološki narativ. Iako neće moći ništa da promene, grupacija koja okuplja evroskeptične i njima bliske stranke, koja bi mogla da zauzme oko 30 odsto EP, mogla bi da, raspravama koje će voditi ili fokusom na pitanjima koji su netradicionalni, da menja svest građana EU u pravcu pravednije raspodele bogatstva, kaže Nikolić.

„To je ono što mi se čini da je ključno na ovim izborima — to je borba za ideološki narativ — dakle, da skrenemo narativ, što je ono što želi Salvinijeva grupacija, ka nacijama, ka Evropi nacija. Ostaje, dakle, Evropa, ostaje evro, ostaje sve. Ali najvažnije su nacije. To će oni da rade, i to fundamentalno menja EU, jer, u suštini, EU je osnovana da štiti liberalne vrednosti od demokratske većine. Cela priča tako je koncipirana da štiti bogatu većinu“, rekao je Nikolić.

Bez obzira na to da li se nalaze na levici ili desnici, sve antisistemske stranke koje imaju šanse da uđu u EP bore se za pravedniju raspodelu bogatstva.

Ono što nije bila tema predizborne kampanje, a što se Srbije i balkanskih država najviše tiče, jeste proširenje EU. To, prema Đurkovićevim rečima, pokazuju i debate špicenkandidata.

„Barem pet ozbiljnih debata su imali, gde su pitanja bila imigracija, bezbednost, socijalnoekonomska politika, klima i održivost… Pitanje proširenja apsolutno nije tema koja je popularna i kojom bilo ko hoće da se bavi u ovom trenutku, što je razumljivo zbog problema koje imaju unutar sebe. Nerešena spoljna politika u smislu odnosa sa Rusijom veliko je pitanje, jer te sankcije pogađaju i ubijaju Nemačku ali i ostalu evropsku privredu. Tema su i vrlo problematični odnosi sa SAD oko NATO-a i budućnosti evropske vojske… Tako da oni imaju mnogo svojih problema i mislim da pitanje proširenja nije nešto čime će se oni mnogo baviti“, kaže Đurković.

Stručnjak za francusku politiku Slobodan Zečević naglašava da, dok kod proevropskih francuskih stranaka — socijalista i centrista — Srbija uživa podršku za pristupanje EU, kod evroskeptičnih desničara uživa podršku po pitanju rešenja kosovskog problema:

„Tu je reč o zaštiti hrišćanskog identiteta. Mislim da mi to treba još više da potenciramo, kada je reč o našoj civilizaciji i kulturi. Videli ste kakve je emocije izazvao požar u crkvi Notr Dam. Iako će biti obnovljena i iako ima sredstava za to, ogromne su emocije vezane za taj spomenik hrišćanske kulture. S druge strane, i mi imamo pravo na naše emocije, na naše spomenike kulture, tako da je to tema koju bi trebalo da eksploatišemo, i desne stranke sigurno imaju razumevanja za to“.

Izbori za EP održaće se između 23. i 26. maja, a borba se vodi za 750 poslaničkih mesta. Iako uz Evropski savet čini najviše zakonodavno telo Unije, njegove moći ograničene su na ovlašćenja koje su zemlje-članice prenele na EU. Za razliku od nacionalnih parlamenata, EP nema zakonodavnu inicijativu. On, međutim, usvaja budžet EU i vrši političku kontrolu rada briselskih institucija.

Ipak, sa porastom popularnosti suverenističkih stranaka u mnogim evropskim državama, izborna kampanja za EP, koja dosad nije privlačila veliku pažnju javnosti i sami izbori, na kojima je izlaznost uvek bila poslovično mala, postali su svojevrsna linija fronta između tradicionalnih (mejnstrim) stranaka i suverenista.

Ambicije italijanskog ministra unutrašnjih poslova i lidera desničarske Lige, da formira široku postizbornu suverenističku koaliciju na evropskom nivou, protivljenje lidera istočnoevropskih i centralnoevropskih država migrantskoj politici Brisela, kao i ambicije nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, Stivena Benona da pomogne suverenistima, uzdrmali su dosadašnji briselski konsenzus i zapretili da podriju dosadašnji evropski poredak.

Zbog toga majski izbori imaju simbolički karakter — prvi put posle Drugog svetskog rata zapad je suočen sa ideološkim ratom između dve nepomirljive opcije.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Ivana Kostić (35)
GUBITNIK
Arne Sanes Bjornstad (54)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Nemate razloga da reagujete oštro na izjave voljene osobe. Zbog svoje trenutne nesigurnosti možete nepotrebno da narušite stabilnost veze.
SAVET: kontrolišite troškove.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Muči vas sumnjičavost, pa se povlačite u sebe. Umesto ljubomore, priberite se i povratite svoje samopouzdanje. Od partnera očekujte prijatno iznenađenje.
SAVET: verujte u sebe.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Ukoliko vam je stalo da prikažete sve svoje potencijale, pronađite pravo mesto za to. Nemojte trošiti vreme u diskusiji sa ljudima koji ne pripadaju vašem svetu.
SAVET: budite realni.
  • 2019 © - vesti online