Amerika je u "večnom ratu"
Navršilo se 15 godina od terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, u kojima je poginulo gotovo 3.000 ljudi i koji su promenili svet, a borba s terorizmom, koja je posle toga započela, još uvek traje. Napade su izveli pripadnici terorističke Al Kaide, a taj tragičan događaj označio je početak američke i zapadne globalne kampanje protiv terorizma, koja je rezultirala ratovima u Avganistanu i Iraku, otvaranjem zatvora u Gvantanamo beju, jačanjem bezbednosnih mera i agencija na uštrb građanskih sloboda, velikim povećanjem vojnog budžeta.
Rat protiv terorizma, koji američki zvaničnici nazivaju i "večnim ratom" još traje, ali su Al Kaidu, čiji je lider Osama bin Laden ubijen 2011, zamenili njeni ogranci i Islamska država, protiv koje se bitka vodi na Bliskom istoku, u Siriji i Iraku, dok su na meti terorista sve češće i evropske prestonice.
Najnovija istraživanja pokazuju da je zabrinutost zbog mogućih terorističkih ratova na godišnjicu porasla u odnosu na 2011. godinu kada je obeležena 10. godišnjica napada. Razlog je što je u tom periodu ojačala takozvana Islamska država, a u SAD i Evropi izvršen je niz ubilačkih napada, uključujući bombardovanje Bostonskog maratona 2013, godine, masovna ubistva u San Bernardu u Kaliforniji. Evropu su u proteklih godinu dana potresli napadi u Briselu, Parizu, Nici.
- Danas smatramo da je ta borba glavna odgovornost predsednika i političkih lidera mnogo više nego pre 11. septembra - kaže Denijel Bajman, profesor nacionalne bezbednosti na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.
Na kolenima za dva sata
Amerika je za samo dva sata 11. septembra izgubila osećaj neranjivosti. Ali iz tog šoka, straha i žalosti, kao uvek u vreme velikih tragedija rodio se osećaj zajedništva i rodoljublja. Ta sloga danas, 15 godina kasnije deluje daleko, ocenjuje američka agencija AP i podseća da u zemlji danas u jeku predizborne kampanje besne svađe oko politike, rase, imigracije i nacionalne bezbednosti, dok je prema Galupovoj anketi osećaj nacionalnog ponosa kod Amerikanaca pao na najnižu tačku za deceniju i po.
U Americi se obeležavanje godišnjice tradicionalno održava u Nacionalnom memorijalnom centru, koji se nalazi na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra, gde su srušene dve Kule bliznakinje.
Odavanje pošte žrtvama u Memorijalnom centru uključuje i čitanje imena stradalih u napadima 1993. i 2001. godine, dok uveče dva snopa plave svetlosti uperena ka nebu podsećaju na srušene kule Svetskog trgovinskog centra. Napadi pre 15 godina počeli su udarima dva oteta aviona koji su srušili Kule bliznakinje posle čega je usledio udar trećeg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Na kraju je oboren avion u Pensilvaniji. Ukupan bilans žrtava bio je 2.997 ljudi.
Tužbe Saudijcima
Američki Kongres je podržao zakon kojim se omogućuje porodicama žrtava terorističkog napada 11. septembra da tuže Saudijsku Arabiju. Zakon je odobren tokom usmenog glasanja. Prema rečima lidera Kongresa, oni su glasali iz "moralnog ubeđenja" i žele da porodicama poginulih daju mogućnost da dođu do istine. Ako Barak Obama ne stavi veto na zakon u roku od deset dana, zakon će automatski stupiti na snagu.
Akcija 19 pripadnika Al Kaide počela je tako što su oteli četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu. Otmičari su ušli u kabine aviona i, koristeći noževe za sečenje papira, koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama. "Mozak" napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvaćen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zločin.
