Ceo Balkan u EU do 2020.
Sve je više političara iz država EU koji suočeni sa krizom i pritiskom birača koja iz nje proizilazi izbegavaju da zagovaraju proširenje Evropske unije na Balkan. Austrijski poslanik Johanes Svoboda, izvestilac o Hravtskoj u Parlamentu EU, smatra da ekonomska kriza neće dramatično promeniti stvari, jer je proces evropske integracije novih članica ionako u načelu veoma spor.
- Do 2020. godine trebalo bi da sve zemlje Balkana budu u EU. Znači za 10 godina! Možete da kažete da je to sporo ili brzo ali to je neki razuman kalendar za ulazak u EU. Proces proširenja na Balkan je spor u svakom slučaju. Hrvatska bi trebala da uđe u EU 2012. godine i o tome se već pregovara, sa drugim zemljama regiona to nije slučaj. Sledeća zemlja bi mogla da bude Makedonija - kaže Svoboda u razgovoru za "Vesti" u Strazburu.
Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, izjavio je da je zabrinut zbog rastućih tenzija na Kosovu, koje je veoma važno pitanje u kontekstu evropske integracije Srbije. Kako vi gledate na taj problem?
- Mislim da je situacija na Kosovu osetljiva i da ima više vrsta tenzija tamo uključujući i onu koja dolazi od akcija Euleksa koji se bori protiv postojeće korupcije. Mislim da treba sačekati odluku Međunarodnog suda, a potom održati bar neke razgovore kako bi se našlo dugoročno i realno rešenje.
Kosovo nije uslovKako vidite buduću integraciju Srbije u EU? Da li priznavanje nezavisnog Kosova treba da bude uslov za prijem? |
O čemu treba i mogu po vama da pregovaraju Priština i Beograd? O statusu?
- Govorim o razgovorima, a ne pregovorima o odnosu Srbije i Kosova. Srbija ne može da razgovara o španskom ili francuskom stavu oko Kosova, jer te zemlje imaju suvereno pravo da imaju svoj stav. Međutim, odnos između Kosova i Srbije je važno pitanje. Tu ima dosta tema za razgovor: tehnička pitanja, saradnja, prekogranična saradnja uključujući ulogu i položaj srpske zajednice na Kosovu. Takođe uloga srpske zajednice u lokalnoj vlasti, odnosno njihovo učeće u toj vlasti. To su pitanja koja treba rešavati. Pitanje statusa je sasvim na kraju i ono ne treba da bude u središtu razgovora između Srbije i Kosova.
Ako Beograd krene u razgovore o prekograničnoj saradnji, zar time zapravo ne priznaje nezavisnost svoje pokrajine?
- Kosovo je pre nego što je Milošević sproveo svoje katastrofalne odluke bilo autonomna pokrajina, dakle nije bilo obična pokrajina već je bila posebna već u to vreme. Jasno je da obe strane treba da razgovaraju ili pregovaraju čak i ako vlada ne priznaje region kao nezavisnu državu. Neka je to za njega vlada regiona ili entiteta ako hoćete. Uloga Srba u tom entitetu je važno pitanje. Treba o tome da razgovaraju i na kraju toga će se možda postaviti pitanje statusa. Ali statusno pitanje nije početno i nije cilj.
