Misterija zlatnog žumanceta
Proizvodnja kitnjastih uskršnjih jaja ima dugu tradiciju u Rusiji, kao drevni zanat lokalnih juvelira i zanatlija. Ali, samo su Karl Faberže i njegovi umetnici, juveliri, kamenoresci, modelari i minijaturisti uspeli da ovu umetnost učine nenadmašnom ne samo u svojoj postojbini, već u celom svetu.
Od tada pa sve do danas Faberžeova jaja predstavljaju simbol carske raskoši i moći, originalnosti i ukusa negovanog na dvoru poslednjih ruskih careva - Romanovih. Zanimljiv je put od male juvelirnice u Peterburgu, koju je porodica Faberže otvorila kada se doselila u Rusiju iz Francuske, do raskoši i sjaja carskog dvora Romanovih.
Malu zanatsku radnju, sredinom 19. veka, otvorio je zapravo Gustav, otac čuvenog Pitera Karla Faberžea. Porodična juvelirnica postala je poznata tek kada je uzde u ruke uzeo Piter Karl. Veštim rukama stvarao je čuda, unikatne predmete od porcelana, kristala, plemenitih materijala i dragog kamenja.
Pažnju tadašnje carske porodice u Rusiji privukao je već prvim radovima, koji su bili izloženi na Sveruskoj umetničko-zanatskoj izložbi u Moskvi 1882. Od tada počinje da radi za potrebe dvora, za dva ruska cara, oca i sina, Aleksandra Trećeg i Nikolaja Drugog.
Dar za caricu
Prvo čuveno Faberžeovo carsko jaje nastalo je 1855. godine. Aleksandar Treći poželeo je da svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj pokloni originalan uskršnji poklon. Zadatak je dao Faberžeu, da osmisli nešto novo i drugačije. Na opšte iznenađenje napravio je jaje-kokošku. Jednostavnog dizajna, izrađeno od belog emajla, ovo jaje je ispod ljuske skrivalo zlatno žumance u kome se nalazila minijatura kokoške. Ali, to nije bilo sve, kokoška je krila još dva dela, dijamantsku repliku carske krune i privezak od rubina u obliku jajeta. Od tada počinje slava Faberžea. Dobio je titule juvelira njegovog imperatorskog veličanstva i imperatorskog ermitaža. A dar koji je očarao caricu postao je Faberžeova obaveza svake godine.
Porudžbina po kojoj je Faberže pravio iznenađenja za ruske careve trebalo je da ispuni tri uslova: da imaju jajastu formu, da se u njima nalazi iznenađenje vezano za događaje iz carske porodice i da bude unikat. Kako se približavao Uskrs, tako bi raslo i opšte interesovanje za ovogodišnjim iznenađenjem. Čak ni car nije mogao da sakrije radoznalost, stalno se interesovao kako napreduje izrada, te kakvo iznenađenje krije novo jaje.
Ali Faberže je sve čuvao u najstrožojoj tajnosti. Caru je jaje predstavljano na Uskrs i obično ga je donosio lično Karl Faberže ili najstariji od četvorice njegovih sinova, Jevgenij. Otvaranje jaja i otkrivanje iznenađenja svakog Uskrsa bio je poseban događaj na dvoru.
Carska porodica toliko je cenila i poštovala Faberžeov rad, da mu je čak bilo dozvoljeno i korišćenje dvoglavog orla sa grba Romanovih. Za nešto više od 30 godina, Faberže je za rusku carsku porodicu napravio oko 50 uskršnjih jaja, računajući i dva nezavršena. Radio ih je svake godine sve do careve smrti 1894. godine. A onda je i Nikolaj Drugi nastavio očevu tradiciju.
Svake godine darivao je ova skupocena umetnička dela svojoj majci Mariji i supruzi Aleksandri Fjodorovnoj. Poslednji proizvod iz carske serije bilo je jaje "Orden svetog Đorđa" koje je Nikolaj Drugi, poslednji ruski car, poklonio svojoj majci, u proleće 1916.
Od sjaja do bede
Faberžeova jaja ispod sjajne ljuske kriju jednu od najvećih priča carske Rusije, legendu o Romanovima. Ona oslikavaju Rusiju u punom sjaju i moći. Faberže je inspiraciju nalazio u događajima na carskom dvoru, ključnim trenucima iz života Romanovih ili u lepotama carske Rusije. Na jajima je predstavljena i istorija carske porodice i zemlje, krunisanje cara Nikolaja, završetak transsibirske železnice, godišnjice braka ili vladavine.
Faberžeova dela plene raskošnošću, budući da su izrađena od zlata, srebra, bakra, nikla i paladijuma, i dragog kamenja kao što su safiri, rubini, smaragdi i dijamanti. Korišćena je posebna tehnika izrade predmeta od emajla koja je bila veoma cenjena u 19. veku i koji se izvodila u nekoliko etapa. Kao vrhunac umetničkog izraza ovog juvelira može se navesti "Zimsko jaje", rad iz 1913. godine. Ono je drugo po vrednosti iz Faberžeove kolekcije. Porudžbina je tada stajala 24.600 rubalja. Ovo jaje u potpunosti je izrađeno od kristala. Svojim bogatim ornamentom dočarava rusku zimu, dok se ispod dijamantskih pahulja krije nežni buket šumskih anemona. Beli cvetovi izrađeni su od kvarca, nefrita i zlata, smešteni su u korpicu od platine i okruženi zelenom mahovinom od zlata. Postolje je izrađeno od punog kristala koje simboliše istopljeni led.
Ukupna visina jajeta iznosi samo 14,2 centimetra, a ukrašeno je sa čak 3.246 dijamanata. Koliku vrednost danas ima, pokazalo je na aukciju u Njujorku 2002. godine kada je prodato za 9,6 miliona dolara. Mnoga Faberžeova jaja nisu preživela rat, a od onog što je ostalo za većinu se poreklo i vlasnik zna. Zato je ovo jaje pravi ekskluzivitet.
