Sevdah u Lisabonu

Lisabon je grad koji se nalazi u mašti svih turista željnih evropskih a, ipak, dalekih gradova. Dalekih toliko da se ponekad zapitaju da li su u Evropi?

Vrhunska vina i pršuta

Glavni grad Portugala od Srbije deli, četiri i po sata leta avionom. Naziv grada najverovatnije vuče korene od naziva feničanske naseobine koja se zvala Alis Ubo, što znači "bezbedna luka". Najzapadnija je prestonica na kontinentalnom delu Evrope.
Lisabon nam je blizak po ljudima i njihovoj naravi, obrazovanju, multietničnosti (kojom se ponosimo ali im nismo do kolena), arhitekturi... Ono što ga čini upola sličnim Beogradu je to što se nalazi na obali samo jedne reke, Težo, gde su se ušuškali bezbrojni kafei. Svi su smešteni u prizemlju starih dvospratnih kuća sa čijih balkona se suši veš ili vas posmatra starica kojoj ne smeta buka raspevanih boema i cika gologuze tamnopute dece koja trčkaraju ulicama.

Na samoj obali je sagrađena i čuvena kula Belem, jer je sa tog mesta Vasko de Gama krenuo na neizvestan put koji je mogao da bude i put bez povratka. Vasko je otkrio Indiju, a Portugal je postala jedna od najvećih kolonijalnih i trgovačkih sila. Danas je Portugal članica Evropske unije koja se kao i mnoge druge članice suočavaju sa nezaposlenošću, korupcijom, ogromnim socijalnim razlikama. Često je potresaju štrajkovi građana protiv diktata EU i MMF-a.

Zona sumraka

Portugalske kobasice na svakom ćošku

U Lisabonu je lako izgubiti se. Čuvene avenije su prepune brendiranih, modernih radnji u ulicama koje nisu promenile svoju kaldrmu vekovima. Nazivi ulica i kamene ploče na kojima su uklesana imena, nekada važnih ljudi, stoje i dalje na oronulim fasadama. Naravno, nijednoj vlasti ne pada na pamet da ih zameni nekim novim, za njihove političke prilike, prikladnim imenima. Turisti, spremni i na najveća iznenađenja, često se nađu zatečeni kada posle samo nekoliko desetina metara šetnje kroz bleštave bulevare, zađu u tzv. zonu sumraka.

Naučeni da sve što liči na sumorni, sirotinjski geto, može da bude i opasno, dožive kulturološki šok. Susret sa starim raskošnim kućana oronulim od godina, zgradama o kojima niko ne brine jer vlasnici nisu više tako bogati i imućni da bi ih održavali a ipak dovoljno mudri da vrata i prozore zazidaju da se sirotinja ne bi u njih uselila. Fasade ukrašene mermernim i keramičkim mozaicima ostavljaju prolaznike bez daha. Svaka porodica ukrasila je zidove jedinstvenim ornamentima. Oko tih građevina nikle su sirotinjske udžerice, skoro isto toliko stare, toliko da čovek ne zna ko je pre tu sagradio svoj dom.

Znajući da nikada i nigde bogataši nisu zidali svoje kuće u sirotinjskim naseljima, verovatno su i temelji njihovih kuća bili prvi graditeljski poduhvat potomaka bivših mornara. U tim kvartovima se sluša najlepša muzika. Muzika koja se zove fado a najčešće se povezuje sa reči "saudade". Teško je prevesti ali verovatno nama najbliža reč bila bi - sevdah. To je već širom sveta omiljeni muzički žanr. Portugalsku narodnu muziku pevaju i sviraju samo Portugalci. Teško da postoji neki poznat pevač a da nije sa tih prostora. On ne mora da zna note, naprotiv, raspukao, cigarama i vinom načet glas samo će dati pesmi onaj jedinstven, potreban kolorit. Postoji još jedna sitnica koja dobrog fado pevača odvaja od ostalih. Poželjno je da mu je deda bio mornar, baba udata za kapetana, da ima strica koji se nikada nije vratio sa nekog dalekog putovanja, a pričao je devojci koja će ga čekati i ljubavi koja će biti veća od blaga koje će doneti. A nikada se nije vratio. Ko ima nešto od toga, ima dobre šanse da zapeva istinski fado.

Blizina Atlantskog okeana je bila presudna za domaću kuhinju. Poznata je po bakalaru na hiljadu načina, sardinama na roštilju, portugalskoj kobasici, čorbi od zelja i krompira, zelenoj salati sa krompirom i crvenim lukom. Najlepša vina se mogu piti i u skromnim krčmama kao i u renomiranim barovima. Razlika je samo u ceni. Ko poželi da popije neko osrednje vino, teško da biste ga našli.

Kula Belem

Ni pivopije nisu zanemarene, naprotiv. Čuveno je portugalsko pivo sagreš, a dobro je popiti ga u pivnici Cervejarija Trindade koja je stara 175 godina.

Portugal ipak čine njegovi stanovnici. Topli, predusretljivi, tolerantni prema mnogim nacijama kojima je ova zemlja dom stotinama godina. Putnik se tamo oseća kao kod kuće. Posebno ako je iz Srbije.

Strast i naivnost

Da Srbija nije tako daleko ili da je Portugal relativno blizu, dokaz je i Antonio Paiva, čuveni fado pevač. Sitnog tela, a snažnog glasa punog melanholije i strasti. Isto tako priča i o vremenu koje je proveo u Beogradu pevajući fado u jednom poznatom beogradskom klubu.

- Našao sam mnogo sličnih osobina između Portugalaca i Srba. I jedni i drugi su srdačni, predusretljivi i naivni. Jedva čekam da me ponovo pozovu u Beograd. Razumem probleme Balkana jer su i Španija i Portugal nekada bili jedna zemlja - priča Paiva.

Srpsko gostoprimstvo

Zahvaljujući inter-rejl železničkim kartama, koja omogućuje studentima da putuju po Evropi plaćajući simbolične cene karata, mladi konobar Marsel, koji ne dozvoljava da mu se ime vezuje za francuski grad Marselj, imao je priliku da upozna Beograd. Boravio je pet dana u jednom od mnogih beogradskih hostela na železničkoj stanici. Nije reprezentativan kraj ali njemu je bilo važno da je blizu centra.

- U Beogradu je taksi skup, pa sam želeo da odsednem u centru, jer su klubovi blizu. Očarala me je Kalemegdanska tvrđava a ne mogu zaboravim Barutanu, klub u njenom podnožju. Karta za ulaz je bila skupa ali ogroman čovek me je pustio da uđem kada je čuo da sam iz Portugala. E to se ne zaboravlja - kaže Marsel.

Najduži evropski most

Zgrade u Lisabonu su uglavnom podignute nakon zemljotresa iz 1755. godine. Sačuvana je lisabonska katedrala koja potiče iz 1147. godine i kula Belem, podignuta između 1515. i 1521. godine kako bi branila gradsku luku. Staro jezgro grada je pod zaštitom Uneska kao svetska baština. Lisabon ima i najduži most u Evropi - Vasko de Gama, koji je dug 12 km, kao i najveći akvarijum. Izgrađen je na dva nivoa, a u sredini se nalazi centralni tank, koji predstavlja tzv. Gglobalni okean, jer se u njemu mešaju sve vrste faune iz četiri svetska okeana, koje se u prirodnim uslovima ne bi susretale. Na četiri ugla su napravljeni veštački uslovi koji odgovaraju onima u četiri okeana.