Indijka 12 godina štrajkuje glađu
Indijka Irom Šarmila 12 godina nije uzela čvrstu hranu, jer štrajkuje glađu u znak protesta zbog indijskog zakona koji vojnicima dozvoljava da ubijaju bez krivičnog gonjenja i hapse bez naloga ekstremiste u indijskom delu Kašmira i delovima severoistoka zemlje.
Protiv Šarmile (40) koju, po nalogu vlasti, na silu hrane putem cevčice u nosu, danas je podignuta optužnica za pokušaj samoubistva. Nazvana "čelična lejdi", Šarmila je postala simbol boraca za poništavanje tog zakona, koji i policiji daje široka ovlašćenja u pretresima i zaplenama imovine.
Šarmila je poslednji dobrovoljni obrok pojela 4. novembra 2000 u Impali, glavnom gradu države Manipur na severoistoku zemlje, jedne od nekoliko u tom delu Indije u kojima deluju pobunjenici.
Uhapšena je tri dana kasnije i primorana da uzima hranu kroz cevčicu u nosu. Prema indijskom zakonu, ona mora jednom godišnje da bude oslobođena da bi se videlo da li će da počne da jede. Pošto se do sada to nijednom nije desilo, ona bi bila vrećana u pritvor i nasilno hranjena.
Šarmila se danas pojavila u sudu, na ročištu po otpužnici za pokušaj samoubistva, i izjavila da nije kriva. "Volim život. Ne želim da oduzmem sebi život, ali želim pravdu i mir", rekla je na sudu.
Ukoliko bude osuđena, Šarmila se suočava sa jednogodišnjom kaznom zatvora.
Ona je istakla da će nastaviti sa štrajkom glađu sve dok ne bude povučen sporni zakon. Organizacije za zaštitu ljudskih prava otpužuju indijsku vojsku da koristi pomenuti zakon da bi mučila i ubijala osumnjičene pobunjenike, izazivajući ponekad oružane sukobe kako bi imala opravdanja da ubija.
Zakon je, posle grupnog silovanja i ubistva studentkinje u jednom autobusu u decembru u Nju Delhiju, došao na metu kritika i boraca za ženska prava koji navode da on omogućuje vojnicima da siluju žene bez straha da bi mogli da budu uhapšeni ili kažnjeni.
Vlada je u januaru imenovala odbor za preispitivanje zakona, predloživši da iz njega bude uklonjena zaštita za vojnike optužene za seksualno nasilje. Vojska se, pak, protivi svakom ublažavanju pomenutog zakona, uz tvrdnje da su joj potrebna specijalna ovlašćenja u borbi protiv pobunjenika.
Prema spornom zakonu, vojnici mogu da budu krivično gonjeni za narušavanje ljudskih prava samo po specijalnoj dozvoli federalne vlade. Zvanična dokumenta su pokazala da je vlada indijskog Kašmira u poslednje dve decenije tražila dozvolu za sudsko gonjenje 50 vojnika, ali je federalna vlada u svim slučajevima odbila da je izda.
