Nedelja 18. 11. 2018.
Washington
-50
  • Chicago
    00
  • New York
    00
  • Belmont
    -10
  • Atlanta
    120
  • Boston
    170
  • Firt
    20
  • Denver
    90
  • Detroit
    00
  • Dover
    100
  • Hartford
    50
  • Orlean
    10
  • Helena
    160
  • Ren
    -30
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    120
  • Portland
    220
  • Salem
    40
  • Santa Fe
    -10
  • Tampa
    210
  • Topeka
    -10
0
Subota 10.11.2018.
12:10
Tanjug, Vestionline A

DW: Sećanje je politika

"Godišnjicu završetka Prvog svetskog rata evropske države različito obeležavaju - za Francusku razlog za organizovanje velike manifestacije, Britanci taj jubilej obeležavaju na svoj način, Nemci ga obeležavaju kod drugih", piše Dojče vele i pita se šta to govori o svima njima.

Tanjug/AP
 

Sto godina kasnije, zemlje koje su učestvovale u ratu sećaju se stradalih u Velikom ratu, a kako se taj rat obeležava, otkriva mnogo o tome kako se on ocenjuje.

Za Francusku i Veliku Britaniju, Prvi svetski rat je oduvek imao veći značaj nego za Nemačku, za koju su, sasvim jasno, u prvom planu moralna katastrofa Drugog svetskog rata i Holokaust.

Na 100. godišnjicu Prvog svetskog rata, francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo je inicijativu i u Francuskoj napravio centar međunarodnog obeležavanja te godišnjice.

Tako će se u nedelju, 11. novembra, na jednoj kratkoj ceremoniji sastati s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Kompjenju, severno od Pariza, mestu u kome se dešavalo više stvari - u njemu je, u jednom železničkom vagonu, 11. novembra 1918. godine potpisano primirje između zapadnih sila i Nemačke, a 22 godine kasnije, nakon što je nemačka vojska umarširala u Francusku, Adolf Hitler je primorao francuske vojskovođe na kapitulaciju - u tom istom vagonu.

Vrhunac svečanosti ove godine biće u Parizu - Makron je na ceremoniju kod Trijumfalne kapije pozvao preko osamdeset šefova država i vlada koje su direktno ili indirektno učestvovale u ratu, a biće prisutni i američki i ruski predsednik, koji bi svečanost u Parizu mogli da iskoriste za razgovor kako bi se možda spasio sporazum o zabrani proizvodnje i korišćenja nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa.

Britanci ne žele da budu deo svečanosti kojom dominira Francuska, već insistiraju na svojoj ceremoniji, što Francuz Etjen Fransoa smatra da je "potpuno normalno", ali i dodaje da su Britanci oduvek, bez obzira na predstojeći Bregzit, "bili uvereni da su posebni".

I u Londonu se pruža ruka Nemcima - predsednik Frank-Valter Štajnmajer je prvi nemački državnik koji je će prisustvovati polaganju venca u Londonu, što je premijerka Tereza Mej ocenila kao "istorijski akt pomirenja", na kome "ćemo se prisetiti svih stradalih i izraziti našu zahvalnost za mir".

Nemački istoričar Jern Leonard smatra da prisustvom u Parizu i Londonu, Nemci žele da pokažu "da žele da to bude evropski" i nastoje da se izbegne svaki utisak da postoji neko specifično nemačko obeležavanje, "zbog straha da bi to moglo da otvori Pandorinu kutiju", pa tako i pitanje da li je Versajski mirovni ugovor nakon Prvog svetskg rata isuviše opteretio Vajmarsku republiku i time doprineo njenoj propasti. 

Na bivšem bojnom polju Ipr u Belgiji, evropski biskupi su već održali misu za žrtve rata, a biskup iz Esena, Franc-Jozef Overbek - koji je istovremeno i vojni kapelan - upozorio je na opasnost potcenjivanja ratnih sukoba i sklanjanja u "lažnu sigurnost".

- Nacionalizam i populizam su se ponovo rasplamsali, oduševljenje za evropski projekat nestaje - ocenjuje Overbek, i upozorava da je mir "ponovo" ugrožen.

Svečanosti u Francuskoj i drugim zemljama razlikuju se pre svega po odnosu prema Nemcima, smatra Etjen Fransoa.

- Većina svečanosti u Francuskoj je u znaku nemačko-francuskog pomirenja. S druge strane, u Poljskoj i drugim zemljama žele pre svega sami da slave - kaže Fransoa.

S obzirom na današnji desničarski populizam i nacionalizam, pojedini političari vide paralele s početkom 20. veka, a Fransoa situaciju poredi sa Evropom dvadesetih godina "kada su postojale namere da se mirna Evropa drugačije uredi, ali isto tako je postojao i snažan otpor".

On strahuje od neke nove ekonomske krize "u narednih 10 godina" i pita se “kako će evropske zemlje u tom slučaju da reaguju i hoće li biti dovoljno povezane da bi se kriza prevazišla?".

Od svečanosti 11. novembra, Etjen Fransoa pre svega očekuje da će pojačati "svest da Evropljani i pored svih razlika imaju sličnosti i da se isplati na tome graditi budućnost".

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Aleksandar Jovanović (48)
GUBITNIK
Slobodan Jovanović (50)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Pokrenite se i iskoristite svoj ubedljivi šarm. Na vama je da razrešite probleme koji su se zakomplikovali u odnosima među ukućanima.
SAVET: budite odlučni.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Budite tolerantniji prema onim ljudima koji su uvek na vašoj strani. Vaša potreba za kritikom može razviti veliku napetost i nervozu u krugu porodice.
SAVET: budite odmereni.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Nije dobar trenutak za rešavanje novčanih problema. Odložite sve vrste ulaganja kao i poslovne odluke, danas ste skloni greškama.
SAVET: pojačajte imunitet.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online