Četvrtak 21. 3. 2019.
Washington
10
  • Chicago
    20
  • New York
    20
  • Belmont
    -10
  • Atlanta
    50
  • Boston
    100
  • Firt
    30
  • Denver
    60
  • Detroit
    30
  • Dover
    70
  • Hartford
    10
  • Orlean
    30
  • Helena
    70
  • Ren
    -10
  • Honolulu
    190
  • Las Vegas
    90
  • Portland
    120
  • Salem
    40
  • Santa Fe
    20
  • Tampa
    140
  • Topeka
    20
0
Sreda 14.09.2016.
01:00
D. Dekić - Vesti A

Namet i po džepu dijaspore

Ozbiljna priprema Evropske unije da naplatom ulaska u Šengen zonu profitira i do dve milijarde evra godišnje, mogla bi da bude novi udar na džep srpske dijaspore koja većinom finansira posete najbližih rođaka.

Reuters
"Dobrodošlica" za 50 evra: U zonu Šengena ubuduće samo uz plaćanje

Potencijalna mera je već izazvala negodovanje građana Srbije, od kojih mnogi ne samo da putuju kod familije u EU, već i turistički obilaze članice te zone i tradicionalno letuju na Egeju.

Prema rečima izvršnog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojana Klačara, briselski korak bi bio i nova u nizu degradacija Srbije koja bi mogla da pojača srpski evroskepticizam.

Srbi sve dalje od EU

- U Srbiji na porast evroskepticizma najviše utiču politički uslovi koje Brisel postavlja Beogradu, a ključan je onaj oko pitanja Kosova - kaže Cvetićanin i dodaje da je primetan porast evroskepticizma i u nekim zemljama EU.
Poslednje ankete pokazuju pad raspoloženja u Srbiji prema EU.

Tako je istraživanje TNS Medium Galup za potrebe Delegacije EU u Srbiji početkom oktobra 2015. pokazalo da 59 odsto podržava članstvo Srbije u evropskoj porodici.

Prema istraživanju Instituta za evropske poslove posle Bregzita, u julu ove godine, samo 53 odsto bilo je za nastavak puta ka EU. Pokazalo se i da je za prekid pregovora s Briselom 51 odsto stanovništva uzrasta od 18 do 29 godina, dok stariji dvotrećinski podržavaju evro-integracije.

I jedan evro dovoljan za ogorčenje

- Ako donesu ovakvu odluku, ona će svakako ići na našu štetu, jer će četvoročlana porodica morati da izdvoji gotovo 60 evra više za odlazak u Grčku na more. Naša dijaspora je uglavnom finansijer puta svojih najbližih, pa će i njima to uvećati troškove - kaže Bojan Klačar za "Vesti".

On je upozorio da opada broj građana Srbije koji su za pristupanje EU, pa bi plaćanje ulaska moglo da dovede do rasta broja evroskeptika u Srbiji.

- Za ulazak u EU 2012. godine bilo je 62 odsto građana Srbije, a 2013. čak 66 odsto. Međutim, u aprilu ove godine je istraživanje CeSID-a pokazalo da je za EU 53 procenta. Mada je najavljena mera još hipotetička, znamo da je srpsko javno mnjenje podložno reakcijama iz spoljnog sveta i medijima, pa bi čak i simbolična naplata od jednog evra mogla da ima negativne reakcije - ocenio je naš sagovornik.

Reuters

Milijarde od turista

Mehanizam obaveznog registrovanja, inspirisan je sistemom ESTA u SAD. Odnosio bi se na državljane zemalja koje nisu članice EU, ali im nisu potrebne vize za ulazak u šengen prostor. Ako bi ulazak poput američkog koštao oko 13 evra, EU bi zaradila oko pola milijarde evra.
Americi je takva naplata donela 193,2 miliona evra prošle godine, kada je u tu zemlju ušlo 13,8 miliona ljudi. EU bi zaradila više, jer je prošle godine zabeleženo ukupno 609 miliona ulazaka u Šengensku zonu.

Zagovornici projekta su Francuska i Nemačka, koje navode da je jačanje bezbednosti granica EU motiv za uvođenje mehanizma registrovanja stranih posetilaca (ETIAS), sličnog američkom. Međutim, naplata bi zavisno od cene ulaska donela zajedničkoj kasi EU između 500 miliona i dve milijarde evra godišnje.

Portal EurActiv navodi da je revizija za period od 2014. do 2020. godine pokazala da je evropski budžet u opadanju, pa bi novi potez bio unosan. Procene govore da je 2014. u Šengensku zonu ušlo 30 miliona građana država koje nisu članice EU, ali su u bezviznom režimu. Do 2020. taj broj bi trebalo da dostigne 39 miliona putnika. Još se ne zna da li će Brisel cenu ulaska naplaćivati 13 evra kao u SAD, jer ima nagoveštaja da bi suma mogla da bude veća.

Odlučuje Berlin

Da je reč o finansijskom potezu EU smatra Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka. On ukazuje da bi umesto viza koje su ukinute bile nametnute druge vrste plaćanja. Ističe da je srpska dijaspora opravdano zabrinuta mogućim izdatkom, jer pomaže rodbinu i dobro zna da je ekonomska situacija u Srbiji vrlo teška.

- Neprijatna najava EU pokazuje i da su i oni u krizi i traže nove izvore novca. Tu je, ipak, mnogo važnija simbolička poruka da kao kandidat za članstvo ne očekujemo benefite od njih, već izdatke. Za sada male i samo za pojedince, ali sve deluje kao neka vrsta plaćanja članarine za elitni klub - ocenio je naš sagovornik.

On je izrazio bojazan da bi naplata EU mogla da bude prvi korak u stepenovanju Šengena, kako bi se taj prostor učinio što manje dostupnim.

- Ovakvo ponašanje EU prema Srbiji svakako neće doprineti izgradnji međusobnog poverenja - zaključio je Cvetićanin, koji smatra da je eventualno uvođenje ili odbacivanje ovakve mere u rukama Berlina.

Balkan krava muzara

Neimenovani francuski izvori navode da je zarada najvažniji aspekt uvođenja naplate ulaska u EU. Posle godina politički korektnih priča o ukidanju viza zbog ljudskih prava i sličnog, Brisel sada mora da se bavi prozaičnim problemima tankog novčanika, pošto zemlje članice očigledno nemaju nameru da učestvuju u nameri Evropske komisije da isplati tri milijarde evra Turskoj za zadržavanje sirijskih i iračkih izbeglica, kao i velike sume koje su obećane Jordanu i Libanu za istu svrhu.
Osim finansijskih u izgledu su i političke posledice po Srbiju i slične zemlje koje su u redu za članstvo. Naime, Briselu bi se isplatilo da zemlje kao što je Srbija što duže drži u statusu kandidata, kako bi svi putnici sa Balkana i iz drugih delova sveta plaćali zahteve za registracijom.

                                                                                                              N. J. - Vesti

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miomir Kecmanović (20)
GUBITNIK
Nikola Gruevski (49)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Savladao vas je umor. Pad koncentracije može prouzrokovati ozbiljne posledice pa zbog toga na vreme napravite pauzu ili odložite važne aktivnosti.
SAVET: ne paničite.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Dan je obeležen velikom napetošću na emotivnom planu. Ništa bolja situacija nije ni na poslu. Ako se ne kontrolišete, postoji mogućnost da imate probleme sa zakonom.
SAVET: ne potpisujte ništa.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Naglašene su potrebe za partnerstvom. Bez obzira na to da li se radi o poslovnom ili ljubavnom odnosu, ne pokušavajte ništa za šta niste u potpunosti sigurni da je obostrano.
SAVET: ne vucite ishitrene poteze.
  • 2019 © - vesti online