Na putu ka boljem životu, Beograd im je usputna stanica
Na putu ka boljem životu jedna od stanica brojnim migrantima uglavnom iz Sirije i Avganistana je i Beograd, gde su im parkovi nadomak Železničke i Autobuske stanice, neformalno mesto okupljanja.
Oni ne žele pred kamere. U strahu su za svojima koje su ostavili u ratnim područjima. Nemaju primedbu na to kako se građani Srbije odnose prema njima, a kao jedin problem ističu to što nemaju toalete.
Osim predstavnika Beogradskog centra za ljudska prava, koji im pružaju pravnu pomoć u postupku dobijanja azila, njih obilaze i druge nevladine organizacije čiji volonteri im obezbeđuju najosnovnije potrebštine, uglavnom za održavanje lične higijene i hranu.
Pomoć, u garderobi, stiže i od građana.
Tu su i mladi i stari, podjednako muškarci i žene, čitave porodice. I dok odrasli brinu velike brige, deca se, ona malo starija, čini se, bezbrižno igraju.
Slika je gotvo nadrealna ali, nažalost, prema svedočenju predstavnika Beogradskog centra za ljudska prava, realna i uobičajena.
U parku žive - ali im ne smeta
Sa mesta, u centru srpske prestonice, odakle se dolazi i odlazi u sve krajeve zemlje i sveta, pod vedrim nebom i letnjoj žegi, stotine ljudi leži, šeta, čeka. Rečju, živi.
Prinuđeni da miran život u svojim zemljama zamene izbeglištvom, beogradski parkovi kraj Železničke stanice, za njih su na putu ka, kako veruju boljem životu, jedini dom. Tu spavaju, jedu, peru i suše veš...
Nikolina Milić iz Beogradskog centra za ljudska prava zajedno sa kolegama čini terenski tim koji svakog dana obilazi ključna mesta u gradu i razgovara u proseku sa 200 ljudi, uvek različitim.
- Oni se zadržavaju u Srbiji oko dva dana. Dolaze u Preševo, a zatim u Beograd i otprilike u roku od 20- tak sati oni se već upućuju ka Subotici i Kanjiži. Retko kada sretnemo iste ljude dva dana za redom - objašnjava Milić.
Najviše migranata, gotovo 50 odsto, je iz Sirije i Avganistana, ali ih ima i iz Pakistana, Bangladeša, Sudana...
- U 90 odsto slučajeva oni idu u Nemačku. Spominju se i Švedska, Finska, odnosno sve skandinasvske zemlje, ponekad Francuska i Velika Britanija i to prvenstveno kod izbeglica iz Afrike - priča Milić.
Dodaje da najviše problema imaju oko postupanja prilikom izražavanja namere da traže azil, odnosno dobijanja sertifikata.
Incidenata nema iako, kaže, među pripadnicima pojedinih država ima netrpeljivosti, u ovim okolnostima oni se međusobno ispomažu.
Svaki migrant jedna priča: Peške do Beograda
Svaki migrant je jedna priča, a neke od njih su veoma potresne, kaže Milić i kao primer navodi trojicu profesora koji su u svojim zemljama predavali engleski, matematiku i biologiju, ali i dva brata koji su, zbog nedostatka novca, put od Turske do Grčke prešli pešice.
- Dva brata nisu imala dovoljno novca da idu brodom koji prevozi migrante od obala Turske uglavnom do grčkog ostrva Lezbos, a potom do Beograda. Oni su ceo taj put prešli pešice i to ih je koštalo 500 evra, dok uobičajeno to košta između tri do četiri hiljade evra - navela je.
Neće da se porodi do Nemačke
Migranti se uglavnom ne žale na tretman u Srbiji, kaže član tima Bogdan Krasić.
- Imali smo jednu ženu u devetom mesecu trudnoće koja je bila u parku. Kada smo joj obijasnili da je bolje da ode kod lekara nego da se porodi u šumi, muž i ona su odbili. Muž je rekao da će se ona suzdržati do Nemačke sa porođajem - ispričao je Krasić.
Među "privremenim stanovnicima parka" su i de bebe stare po četiri meseca.
Krasić kaže da njihova majka nema posebnih potreba i da je, iako to nama deluje zastrašujuće, njihova želja sa boljim životom kojem teže je jača od svega.
S druge strane, migranti ističu da u Srbiji imaju bolji tretman nego u Makedoniji ili Bugarskoj, te da im je jedini problem to što spavaju u parku jer su prihvatni centri udaljeni od grada.
A oni bi, kažu, što pre da nastave put, put "u bolji život".
- Nismo se susretali sa bilo kakvim problemima. Uglavnom su ljudi dobro raspolaženi jer su već prošli najgore, pobegli su od rata i sada su, veruju, blizu svoje krajnje destinacije - kaže Krasić i dodaje da je prirodno da su svi oni veoma iscrpljeni i umorni.
