Srpski glumci dobijaju male honorare
U našoj rubrici "Pet minuta sa..." razgovaramo sa režiserpm, Sinišom Galićem.
Odrasli ste u Berlinu, završili studije. Zašto ste izabrali da se vratite u Beograd i upišete postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti?
- Nakon završetka osnovnih studija u Berlinu, aplicirao sam za umetničku stipendiju u Nemačkoj, koja omogućava postdiplomske studije van zemlje. Odlučio sam se za Srbiju zato što smatram da je za moju profesiju i buduće projekte veoma bitno da ne izgubim vezu sa svojim korenima i kulturom iz koje potičem. U Beogradu sam, u nekoliko poslednjih godina, upoznao veoma talentovane i angažovane filmadžije i glumce. Želim da zajedno pravimo filmove koji su zanimljivi i razumljivi za publiku kako na Istoku tako i na Zapadu.
Mnogi mladi odlaze iz Srbije, a vi ste došli?
- Činjenica je da gomila mladih odlazi iz Srbije. Ja sam odlučio da dođem. Mora neko i da se vrati. Bilo mi je bitno da se vratim da ne bih izgubio identitet. Razumem mlade koji ne vide budućnost u Srbiji. Vratio sam se uprkos tome što ovde nije sjajno za snimanje filmova, ali moramo da se borimo. Bez borbe nema ništa. I nisam pogrešio.
Ima li razlike u školovanju u Nemačkoj i Srbiji kada je u pitanju vaša struka?
- To sve zavisi od škola i studenata. Imaju tu neke razlike u školskim sistemima, ali generalno je prilično slično. Naravno, u Nemačkoj su u nekim školama bolji uslovi. A najbitniji je lični entuzijazam jer okolnosti i nakon studija neće biti lake. Neće biti lako nabaviti budžet za film. Sve je do sopstvene motivacije.
Kako komentarišete to što su filmski radnici u Srbiji nezadovoljni?
- Žale se zato što je teška situacija i zato što dosta njih nije u mogućnosti da živi od svog posla i talenta. Imamo fantastične glumce i filmske radnike i meni je žao zbog toga. Ljudi ne mogu da dobiju honorare koje zaslužuju. Ne bih rekao da se u Srbiji radi na nekom nižem nivou što se tiče kvaliteta. Teško jeste da se nađu pare i ostvare se projekti.
