Nacistima smetaju ruski filmovi i knjige
U Ukrajini je na snazi potpuna zabrana filmova i serijala u kojima su akteri pripadnici ruskih i sovjetskih snaga bezbednosti. Dekret je potpisao predsednik Petro Porošenko, a kijevska vlada dosledno se zalaže za iskorenjavanje svega što je povezano sa Rusijom.
U školama smatraju suvišnim čitanje Mihaila Šolohova, Mihaila Bulgakova i Marine Cvetajeve, iz naziva sa ulica žele da izbace sve što smatraju "moskaljskim", odnosno ruskim, poput crnogorskog režima.
U isto vreme, u centru Kijeva došlo je do eksplozije ispred zgrade Sberbanke Rusije. Na sreću povređenih nije bilo, ali ruski mediji su ovaj događaj nazvali kriminalom sa političkim prizvukom. Operativci su, prema rečima očevidaca, uspeli da pre dolaska novinara na mesto događaja, prikupe i uklone letke koji pozivaju na "pridruživanje terorizmu Moskve". Slični pozivi, samo manje radikalni, mogu se čuti i od ukrajinskih vlasti.
Porošenko je potpisao ukaz o zabrani svih ruskih filmova i serijala, snimljenih od početka 2014. godine. Pod zabranom su takođe i svi snimci, koji popularizuju rusku vojsku i policiju, kao i svi filmovi, koji su po mišljenju državne komisije, antiukrajinski.
"Zabranjeno je svako prikazivanje u Ukrajini svih filmova u kojima se sprovodi popularizacija, agitacija i propaganda policije ili oružanih snaga Rusije", navodi se u zakonu.
U obrazloženju se navodi da prikazivanje ovakve produkcije negativno utiče na borbeni duh ukrajinske vojske. Tako je Ukrajina zabranila prikazivanje 20 ruskih filmova, među kojima su: Beloruski "Snajperista", zatim "Usiljeni marš", "Kozak", "Služim domovini", "Leto vukova", "Magla", "SMERŠ"(smrt špijunima) i druga remek dela ruske kinematografije.
Međutim, kijevske vlasti se nisu tu zaustavile. U Komisiji za nauku i obrazovanje je postavljeno i pitanje literature. Prema mišljenju zvaničnika, dela Mihaila Bulgakova bi trebalo izbaciti iz školskog gradiva, kako bi se oslobodilo mesto za evropske i američke autore. Takođe, nadležni u Kijevu planiraju i da proanaliziraju dela Mihaila Šolohova (Tihi Don) i Marine Cvetajeve, knjige koje su spaljivane u nacističkoj Nemačkoj.
Proevropska reformacija
Kijevski savet za kulturu razmatra sada i da se svi moskovski nazivi uklone sa ulica. Sa takvim predlogom istupila je frakcija Udar Vitalija Klička. Moskovski trg poslanici žele da preimenuju u Demejovski, Moskovski most u Severni, a Moskovski bulevar u Kurenjevski.
- Očigledno da proevropski reformatori misle da će zabranom literature i naziva ulica uspeti da izbrišu hiljade godina zajedničke istorije - prokomentarisali su ruski mediji poziciju Kijeva.
