Sudije tuže Srbiju za desetine miliona evra
Sudije i tužioci koji 2009. godine nisu reizabrani na pravosudne funkcije koštaće državu više nego da su ostali na poslu. Iako su odlukom Vlade posle reizbora ostali na platnom spisku Ministarstva pravde, nije im isplaćivana cela plata. Sada tuže državu za materijalnu, ali i nematerijalnu štetu zbog duševnog bola, a ta šteta iznosiće više desetina miliona evra.
Svi koji su 1. januara 2010. godine ostali izvan sudnice tokom dve godine i osam meseci, koliko su bili bez posla, dobijali su naknade koje su bile manje od plate koju bi imali da su reizabrani. Posle odluke Ustavnog suda da se vrate na posao, oko 600 sudija i oko 120 tužilaca odlučili su da tuže državu.
"Svi imaju pravo ili većina ima pravo na naknadu materijalne štete koja se ogleda u razlici naknade plate i plate koje su primale sudije i tužioci i koje bi primali i te sudije i tužioci da su mogli da rade, ali su nazonitim radnjama Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bili onemogućeni u tome", kaže predsednica Društva sudija Dragana Boljević.
Prosek - 1,5 miliona dinara po predmetu!
U pravobranilaštvu je do sada pokrenuto oko 700 parnica za naknadu štete. U prvom stepenu odlučeno je u oko 170 postupaka, od čega je oko 10 presuda postalo pravosnažno. U proseku, materijalna šteta iznosi više od milion i po dinara po predmetu, što znači da će se, kada sve odluke postanu pravosnažne, sudijama i tužiocima isplatiti više od milijardu dinara.
Naknada i za umrle, i za advokatsku upisninuU periodu od reizbora do povratka na posao oko dvadeset sudija i tužilaca je umrlo, ali njihove porodice imaju pravo na naknadu štete. Među podnosiocima tužbi ima i onih koji su otišli u advokate, pa osim nematerijalne štete, traže da im se nadoknadi upisnina u Advokatsku komoru koja u proseku iznosi oko 200.000 dinara. |
Mnogi od njih podneli su tužbe i za naknadu nematerijalne štete. Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić kaže da se ona uglavnom podnosi zbog povrede ugleda.
"Proces reizbora sudija i tužilaca praćen je nekakvom vrstom medijskog proskribovanja tužilaca i zamenika. Pretpostavljam da je to povod tužiocima i zamenicima da podnose tužbe i da u građanskom posptuku zahtevaju nadoknadu nematerijalne štete", kaže Ilić.
U pravobranilaštvu kažu da, iako manje, ima veliki broj tužbi zbog povrede časti i ugleda. Prema njihovim podacima, sudije i tužioce traže od 600.000 do čak šest miliona dinara.
Boljevićeva kaže da u nekim sredinama sudije zaista nisu bile ponižavane, stigmatizovane, vređane, ali u nekim sredinama jesu.
"U zavisnosti od tih konkretnih uslova odmerava se jedna pravična novčana naknada kao kompenzacija za dužinu i jačinu bolova koje je svaki pojedinačno trpeo", kaže Boljevićeva.
