Partija se odrekla Tita četiri godine pre smrti
Darko Hudelist, novinar hrvatskog "Globusa" i publicista, koji priprema veliku knjigu o raspadu Jugoslavije, našao je u Arhivu Jugoslavije poverljive dokumente izuzetne važnosti za razumevanje poslednjeg, kritičnog razdoblja Titove vladavine od 1975. godine do smrti 1980.
Iz zapisnika s nekoliko dramatičnih sednica Predsedništva SFRJ, a posebno sa vanrednog sastanka od 10. septembra 1976. godine, označenih pečatom "strogo poverljivo" i "državna tajna", jasno se vidi kako je federalni i partijski vrh konačno odlučio da "smakne" Tita iz izvršne vlasti, i to tako što će ga poslati na dugo, doživotno lečenje.
"Drugovi, Tito je smrtno bolestan i više ne može da vodi državu, a Jovanka se već ponaša kao predsednica. Vreme je da preuzmemo kontrolu. Zemlja je ekonomski na rubu propasti...", piše u izveštaju sa jednog od pomenutih sastanaka.
Bio je to početak kraja Jugoslavije, koja već ozbiljno načeta teškom ekonomskom krizom, nije imala snage ni za politički ni za ekonomski oporavak, pa je sledećih 15 godina, do raspada 1991. godine, provela u stanju kliničke smrti, piše Hudelist.
Jugoslavija se raspala 10. septembra 1976. - deceniju i po pre svoje formalne ili konačne propasti. Tog dana je potpredsednik Predsedništva SFRJ Vidoje Žarković (Crnogorac po nacionalnosti) telefonom sazvao vanrednu 57. sednicu ovog najvišeg političkog tela u zemlji i saopštio ostalim članovima Predsedništva da je predsednik Republike i SKJ Josip Broz Tito teško bolestan i da više, barem do daljnjega, neće biti u stanju da vodi državu.
Žarković je svojim kolegama iz Predsedništva preneo izveštaj koji je dva dana ranije, 8. septembra 1976, njemu i još trojici funkcionera na najistaknutijim položajima u tom trenutku (sekretaru Izvršnog komiteta Predsedništva CK SKJ Stanetu Dolancu, predsedniku Saveznog izvršnog veća Džemalu Bijediću i predsedniku Skupštine SFRJ Kiri Gligorovu) preneo, na Brdu kod Kranja, lekarski konzilijum u kojem su, među ostalima, bili i profesori Brecelj i Makota iz Ljubljane i Kičić s beogradskog VMA.
Lekari su utvrdili da Tito boluje od tri vrlo ozbiljne bolesti (akutno oboljenje jetre, problemi sa srcem i povišen šećer). Najnovija, odnosno najkasnije otkrivena bolest kod Tita bila je jetra; nju su Titovi lekari dijagnostikovali upravo 8. septembra 1976, kada je i nastala panika u vrhu države. Sa šećerom je imao problema i ranije, a anginu pektoris je zaradio na 5. konferenciji Nesvrstanih održanoj u Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke, od 16. do 19. avgusta 1976.
