U Srbiji niko ne ceni znanje i obrazovanje

Tridesetogodišnji Nemanja Miletić je u Holandiji doktorirao polimernu hemiju i bez razmišljanja odlučio da se vrati u Srbiju, da nađe zaposlenje, da stečeno znanje prenese mlađima od sebe i da svoj doprinos borbi protiv odliva mozgova iz zemlje. Nažalost, brzo je shvatio da za njegovu stručnost i znanje u Srbiji niko nije zainteresovan. Pognute glave vratio se u Holandiju...

Nakon završene gimnazije u Čačku, Nemanja Miletić je, kao mladi čovek zaljubljen u hemiju, posebno primenjenu, veoma uspešno, sa prosekom 9,11, završio Tehničko-metalurški fakultet u Beogradu.

Zavidno znanje potom je pokazao na odbrani diplomskog rada, zatim i diplomskog rada na postdiplomskim studijama koji je pripremao na Univerzitetu Linčeping u Švedskoj, a potom i u Beogradu, uz preporuke njegovih profesora, što mu je širom otvorilo vrata daljeg usavršavanja u oblasti polimerne hemije na Univerzitetu u Groningenu.

Prepoznajući u njemu vanserijski talenat iz oblasti hemije, na preporuku njegovih profesora holandska vlada mu je odobrila stipendiju koja je, prema rečima Miletića, bila više nego dovoljna za život u toj zemlji, bavljenje naučnim radom i pripremanje doktorske disertacije.

U Milanovcu primili "boljeg" Nemanja Miletić konkurisao je za posao u svojoj struci na ko zna koliko mesta. - Pokušavao sam i u nekim preduzećima, ali uvek sam dobijao odgovor da njima nisu potrebni naučni radnici. Posebno sam se iznenadio kada sam konkurisao u jednoj firmi u Gornjem Milanovcu.   Nisu me pozivali na razgovor, pa sam ih lično kontaktirao. Na moje zaprepašćenje dobio sam odgovor da su primili "boljeg" kandidata - kaže sa žaljenjem Miletić.

- Doktorske studije na univerzitetu u Groningenu nisu klasične jer traju četiri godine i to u formi nekavog radnog odnosa sa univerzitetom i zahtevaju potpuno angažovanje pod čime se podrazumeva da kandidat za doktora nauka za četiri godine mora da objavi nekoliko naučnih radova i da redovno učestvuje u radu naučnih konferencija.

Izrada doktorata podrazumeva da kandidat za doktora nauka uradi naučno istraživanje i da ga odbrani, ali iz oblasti koju do tada niko nije radio.

Odnosno, cilj doktorata je da se napravi makar i mali iskorak u naučnoj oblasti kojom se bavi. Naravno, sve sam to tako uradio i doktorat iz oblasti biokatolize sam pred komisijom uspešno odbranio 20. novembra 2009. godine i to za svega 45 minuta.

Odbrani doktorata prethodilo je štampanje knjige sa mojom doktorskom disertacijom, ali su se u knjizi našla i sva moja istraživanja u vreme postdiplomskih i doktorskih studija - objašnjava dr Nemanja Miletić uz napomenu da je njegova disertacija veoma važna i primenjiva u zaštiti životne sredine.

Vratio se u Holandiju - Vraćam se tamo gde su dobri stručnjaci cenjeni i rado prihvaćeni i gde me niko ne pita koje sam vere i nacije.   Žao mi je što je realnost takva da od Srbije odbija na stotine naših naučnika koji imaju potajnu želju da se vrate i da se dokažu u svojoj zemlji, ali dok država ne stvori uslove za naš povratak odliv mozgova iz Srbije će potrajati - ističe dr Nemanja Miletić koji će bavljenje naukom nastaviti u Holandiji.

Odmah nakon odbrane doktorske disertacije Nemanja Miletić je spakovao svoje knjige i naoružan znanjem vratio se u Čačak u nadi da neće biti problema da se zaposli. Međutim, čekala ga je srpska stvarnost.

- Pokušavao sam da se zaposlim na nekim fakultetima, ali sam dobijao odgovor da nema mesta uz obrazloženje da "imaju višak profesora i manjak studenata".

Naravno da sam posle toliko godina školovanja imao želju da radim u svojoj zemlji, ali shatio sam da su titula, obrazovanje i znanje nepoželjni i da bih u Srbiji samo stagnirao.

Eto, to je razlog što sam odlučio da se vratim u Holandiju, uostalom, kao i mnogi drugi koje poznajem i koji su se razočarani stanjem u Srbiji vratili u Zapadnu Evropu nakon neuspešnog pokušaja da nađu posao - kaže takođe vidno razočarani doktor nauka Nemanja Miletić.