Ko peče najbolju šljivovicu u Srbiji?

Ekipa stručnjaka za šljivovicu na čelu sa profesorom Ninoslavom Nikčevićem, prvim doktorom za rakiju, ispitala je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu više od sto uzoraka rakija iz Srbije i Republke Srpske sa ciljem da se odabere najbolja rakija proizvedena u Srbiji od početka prošlog veka do danas, prema uzorcima koji su dostupni. U konkurenciji su se našle veoma kvalitetne i stare rakije koje se u srpskim domaćinstvima čuvaju i po nekoliko decenija u buradima koja se otvarju samo u posebnim prilikama.

Za studente Tehničkog fakulteta u Čačku, Milan Plazinić, profesor elektotehnike, je jedan od najboljih profesora, a za stučnjake za rakiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, čačanski profesor je jedan od najboljih proizvođača rakije u Srbiji svih vremena.

Ova laskava titula pofesoru Milanu Plaziniću dodeljena je nakon ocenjivanja preko sto uzoraka rakija iz Srbije i Republke Srpske na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu.

Inicijator ocenjivanja uzoraka rakija bio je profesor Ninoslav Nikičević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i prvi doktor za rakiju, a namera mu je bila da se odabere najbolja rakija proizvedena u Srbiji od početka prošlog veka do danas prema uzorcima koji su dostupni.

Za profesora Nikevića, kao i za druge stručnjake za srpsku šljivovicu posao ocenjivanja nije bio nimalo lak jer su se u konkurenciji našle veoma kvalitetne i stare rakije koje se u srpskim domaćinstvima čuvaju i po nekoliko decenija u buradima koja se otvaraju samo u posebnim prilikama kao što su rađanje unuka, praunuka...

U tako žestokoj konkurenciji najkvalitetnijih rakija ikada proizvedenih u Srbiji našle su se i rakije proizvedene od šljiva dozrelih u voćnjaku Plazinića u selu Premeća koje se nalazi na padinama planine Jelice.

Prema oceni stručnjaka, sve rakije proizvedene u podrumu Plazinića ocenjene su veoma visokim ocentama. Tako, rakija profesora Plazinića ispečena od "požegače" zauzela je četvrto mesto među 106 uzoraka.

Mora da sazri Nakon pečenja, prema objašnjenju profesora Milana Plazinića, rakija mora da odleži najmanje osam godina u hrastovim buradima koji rakiji daju boju, miris i ukus.   Prostorija u kojoj rakija "leži"u buradima mora da ima određenu vlažnost, ali, za razliku od vina, poželjno je da u toj prostoriju budu značajne temperaturne oscilacije - kaže Plazinić.

- Priznanje koje sam dobio za kvalitet rakije nije prvo, ali je sigurno najvažnije jer su ocenjivane rakije najboljih prizvođača u Srbiji i Republici Srpskoj i rakije stare i preko sedam decenija, koje su sačuvane u srpskim domaćinstvima.

U mojoj porodici se dobra rakija peče od pamtiveka, a ja sam, uz primenu najnovijih saznanja o rakiji, ovim poslom počeo ozbiljnije da se bavim početkom devedesetih godina i to, uglavnom, od najkvalitetnijih rakijskih sorti šljiva "požegače", "crvene ranke" i "dragačice" i to su sorte koje previru na tradicionalan način i destilišu se u klasičnim bakarnim kazanima.

Ocene koje su dobile moje rakije koje su mi donele laskavu titulu me raduju, ali raduje me i to što će se moje rakije naći na aukcijskoj prodaji srpske šljivovice koja će biti organizovana za strane diplomate i predstavnike stranih firmi u našoj zemlji što će doprineti da se o našoj rakiji u svteu govori kao ozbiljnom srpskom brendu - kaže profesor Milan Plazinić.