I kralj mu čestitao

Tridesetih godina prošlog veka Dragoljub - Draža Mijatović, poluobrazovani, ali vrlo razboriti seljak iz sela Žutica podno Kopaonika napravio je podvig za koji se tada čulo čak do Njujorka, a nagradu i čestitke dobio je i od kralja Aleksandra, od mnogo umnih ljudi tog vremena, biznismena iz cele Evrope... O Mijatovićevom graditeljskom čudu i danas se priča u Raški i okolini.

Kozje stene: I ovuda je probijao kanal

Da bi leti, u vreme velikih suša, zalio svoje voćnjake i bašte Mijatović je, plaćajući radnike kreditom koji je podigao kod jedne banke u Beogradu, dve godine kopao kanal kojim je, sa vrha Kopaonika, kroz bespuće, stene i gudure, reku Samokovku doveo do svoje Žutice, a potom i do okolnih sela.

O svom podvigu Mijatović je napisao i knjigu "Navodnjavanje sa Kopaonika" u kojoj kaže da je imao 40 hektara zemljišta i lepe voćnjake koji bi svakog leta stradali zbog suše.

Za njega čuo i Njujork: Dragoljub Mijatović

- Danima sam mozgao kako da vodom natopim svoje imanje, kada sam počeo da kopam kanal mnogi su govorili da sam lud, a stručnjaci su tvrdili da je moj građevinski poduhvat "nemoguća misija", da uzalud trošim pare i vreme i da voda sa vrha Kopaonika nikada neće stići do moje Žutice - piše Mijatović i u knjizi dodaje:

- Nisam se predavao, kopali smo neprestano dve i po godine, nekada i zimi, uvek je bilo angažovano 20 do 30 ljudi, napravio sam posebne sprave za nivelisanje. Najteže je bilo preko Kozjih stena, najnepristupačnijeg dela Kopaonika, ljudi su kopali vezani za litice, za ispuštenim alatom se nije smelo gledati. Ipak, dočekali smo i taj dugo čekani dan, 14. avgusta 1928. godine, u 16 sati voda sa Kopaonika stigla je do Žutice, skupilo se celo selo, mojoj sreći nije bilo kraja - objašnjava Mijatović u svojoj knjizi.

Čika Draža je odmah iz podruma izneo bačvu zapremine 5.000 litara, za jedan minut bila je puna, kasnije je vode bilo još više, navodnjavala se cela Žutica, a rod šljiva, krušaka, jabuka i grožđa je udesetostručen.

Preduzimljivi Dragoljub je preminuo posle Drugog svetskog rata, a njegovom nasledniku, sinu Miji, najbogatijem domaćinu u selu, komunisti su, proglasivši ga kulakom, oduzeli gotovo svu imovinu. Mada je Draža ostavio amanet da se kanal

čisti, proširuje i održava, a po mogućnosti i betonira, njegovi naslednici otišli su u fabrike, a ovo graditeljsko čudo je zaraslo u korov, od 1971. voda više ne teče kanalom.

Pre nekoliko godina, meštani Žutice i drugih sela pokrenuli su, preko svog odbornika Ljubinka Lužnjanina, ideju da se kanal očisti i da ponovo njim poteče voda sa Kopaonika.

Postoji i ideja da se ovo graditeljsko delo konzervira i postane turistička atrakcija, čak je bilo i ideja da se na Kozjim stenama, gde se čika Draža najviše namučio, zapati stado divokoza koje bi bilo dodatni mamac za turiste sa Kopaonika. Na žalost, naišla je kriza, u Raški kažu da se o aktiviranju Dražinog kanala još razmišlja, ali da se čekaju neka bolja vremena.