Sud nema dokaze o smrti Draže Mihailovića
Viši sud u Beogradu nema dokaza o smrti niti o izvršenju smrtne kazne nad komandantom Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljubom Dražom Mihailovićem, rečeno je danas na ročištu u postupku za rehabilitaciju Mihailovića.
Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Ivanović rekao je da u spisima
predmeta krivičnog postupka, koji se 1946. vodio protiv Mihailovića, ne postoji dokaz o smrti i izvršenju smrtne kazne.
Takav dokaz nemaju ni predlagači zahteva za rehabilitaciju, rekao je punomoćnik predlagača Zoran Živanović i dodao da su sudu dostavili tekst iz tadašnjeg izdanja lista "Borba" u kojem se navodi da je 17. jula 1946. izvršena smrtna kazna nad Mihailovićem. Živanović je naveo da su predlagači zatražili od matičara opštine Ivanjica izvod iz matične knjige sa upisom smrti, ali da im takav dokaz nije dostavljen.
Prema njegovim rečima, Komisija za utvrđivanje činjenica u izvršenju smrtne kazne nad generalom Mihailovićem, u svom radu je utvrdila da Mihailović streljan, ali nemaju pisani trag o izvršenju smrtne kazne.
Sledeći svedok - Slobodan Marković
Sledeće ročište zakazano je za 30. novembar, kada bi trebalo da u svojstvu svedoka bude saslušan predsednik Komisije Slobodan Marković. |
Zahtev za rehabilitaciju podneo je 2006. godine Mihailovićev unuk, Vojislav Mihailović. Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt, uz prethodno oduzimanje građanskih prava.
Zahtevu za rehabilitaciju i vraćanje građanskih prava Mihailoviću pridružili su se i Srpska liberalna stranka akademika Koste Čavoškog, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i profesor međunarodnog prava Smilja Avramov.
Predstavnici Saveza udruženja boraca Narodno-oslobodilačkog rata (SUBNOR),
Pročitajte još:* Od Draže "ni traga ni glasa" |
Društva za istinu o Narodno-oslobodilačkoj
borbi i Savez antifašista Srbije traže da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen. Boračke organizacije tvrde da je Mihailović izvršio brojne zločine i sarađivao sa okupatorom tokom Drugog svetskog rata.
Mihailović je osuđen posle rata pred Vojnim sudom zbog, kako je tada navedeno, zločina i saradnje sa okupatorom i streljan je 17. jula 1946. godine. Do danas nije javno objavljeno gde je streljan ni gde je sahranjen.
Država je osnovala komisiju za utvrđivanje činjenica o izvršenju smrtne kazne nad Mihailovićem, koja treba da pronađe mesto na kojem su zakopani njegovi posmrtni ostaci.
