Do kad će "ratovati" Hrvatska i Srbija: Pružamo ruku, oni je ne prihvataju
Odnosi Srbije i Hrvatske, uz kraće prekide, već čitav vek prožeti su ratovima i sukobima. Srpske rane iz Drugog svetskog i rata devedesetih godina i dalje su duboke, a Zagreb ne pokazuje ni najmanju volju da stvari pomeri s mrtve tačke, od povratka brutalno prognanih do poboljšanja položaja obespravljene srpske manjine. Šešeljev "performans" u Skupštini Srbije poslužio je kao povod za novo zaoštravanje i razmenu teških reči, ali i kao izgovor Zagrebu da nastavi neispunjavanje obaveza prema Srbima.
Čitaoce "Vesti" u Evropi i Kanadi pitali smo šta misle o odnosima dve susedne države, ali i o povampirenju ustaštva u zemlji, novopečenoj članici EU.
Nedeljko Jelisić, Hanover, Nemačka
- Nisam optimista, ali ipak verujem da će "rat" prestati kad na vlast dođu neki pametniji ljudi, a to će potrajati narednih 50 godina, a možda i duže. Srbija svima pruža ruku, a oni je ne prihvataju već uporno i dalje izmišljaju kako su Srbi krivi za sva zla koja su se dogodila. A otcepljenje od Jugoslavije oni su imali u programu, a ne Srbija. Srbe su isterali iz Hrvatske, oduzeli su im imovinu i ne daju im mogućnost da se vrate, a i oni koji su se vratili nemaju tamo nikakve perspektive. Vreme pokazuje da su u pravu oni koji u Hrvatsku neće ni da se vraćaju. Sve te nepravde i međusobni problemi trebalo bi da se rešavaju dogovorom i da jednom već prestanu te lažne priče kako su Srbi napadači, a Hrvati "branitelji". Ako takve lekcije danas deca uče iz prekrojene istorije, pitanje je hoće li "rat" ikada prestati.
Violeta Golubović, Pariz, Francuska
- Narod kao narod ne ratuje, ratuje politika i to za svoju prevlast. Kad bi narod pitali - rata, sigurno, ne bi bilo. Ja sam iz Aranđelovca, u Parizu živim deset godina, redovno idem u rodni kraj, a evo jednog primera koji oslikava narod u Hrvatskoj. Tokom prošlog pravoslavnog Božića išli smo u Rijeku i oduševljena sam sa svim što sam tamo doživela. Čak su se pevale i srpske pesme. Svaki dan su nas pozivali na ručak, gostili nas, otimali se za nas. Moji prijatelji Hrvati u Rijeci su pravi prijatelji, imam dobre prijatelje Hrvate i u drugim krajevima Hrvatske. Među nama nema nikakvih konflikata, nikakvih nesporazuma, neslaganja. O tom boravku u Hrvatskoj mogu reći sve najlepše. Zato i podvlačim da narod ne ratuje, politika ratuje, na žalost, to traje i kako stvari stoje - trajaće, a mi smo nemoćni.
Zoran Jovančić, Beč, Austrija
- Mislim da je problem sa Hrvatima najveći koji ima Srbija. Možda će čak lakše doći do rešenja sa Albancima na Kosovu, ali sa Hrvatima teško. Oni stalno provociraju, jer očigledno imaju kompleks od Srba. Možemo očekivati da će nas blokirati i na putu u EU. Srbija, mislim, tu teško može da učini nešto kako bi se Zagreb "smirio".
Saša Marjanović, Bacenhajd, Švajcarska
- Srbima nema mira s našim komšijama Hrvatima, a ni Hrvatima s nama. U svakom društvu postoje nacionalisti. Ali ovo na Balkanskom prostoru, to je nešto posebno što će nas pratiti dok postojimo. Jednom rečju nacionalna netrpeljivost koja traje vekovima unazad i trajaće vekovima ubuduće. A pored svega toga tu je i granica između dve vere, dve kulture, a nema tolerancije između njih.
Dušan Maksimović, Ofenbah, Nemačka
- Srbija i Hrvatska će ovako raditi dok se u glavi nekom ne smrkne, od ovih velikana i ne popuste malo. Političari su za sve krivi, a normalan svet ne gleda to tako. Lažu nas da bi sakrili njihove mutne poslove koje rade, a nama prodaju priču kako se Srbi i Hrvati mrze da bi opravdali ekonomske neuspehe. A te priče o zabranama ministrima je čista laž da bi nas zavarali. Oni piju kafu zajedno, a mi ispaštamo i nerviraju nas bespotrebno.
Istorijom i istinom do pomirenja
Milomir Stojanović, Kičiner, Kanada
- Osnova pomirenja Srba i Hrvata leži u nepoznavanju prave istorije ova dva naroda. Moramo poći od istinitih istorijskih činjenica i onda će stvari leći na svoje mesto. Teorijski gledano do pomirenja je moguće doći, ali praktično dosta teško.
Razlog zašto mislim da je teško izvodljivo, ali ne i nemoguće je taj što oba naroda imaju svoju pisanu istoriju zasnovanu na političkim interesima, a ne na istini. Kada ovo kažem mislim na oba naroda, ali nisam rekao ko je u kom procentu više krivotvorio svoju istoriju, to ostavljam čitaocima da pretpostave, ali navešću nekoliko pitanja: Koliko je Srba bilo pre Berlinskog kongresa, a koliko Hrvata? Koliko je Srba prešlo u katoličanstvo, a koliko Hrvata u pravoslavlje?Koliko tačno ili približno su Hrvati pobili Srba, a koliko Srbi Hrvata?
Shodno tome trebalo bi da se sastanu umne glave, ako ih ima, a mislim da ima na obe strane i da do tančina činjenično utvrde pravu istinu, ma koliko ona bila bolna za bilo koji narod. Mislim da i jedni i drugi moraju da se suoče sa svojim kompleksima, Srbi "velikog naroda", a Hrvati "malog naroda". Moraju naši politički i verski poglavari da se oslobode stranih uticaja.
Znam da zagovarači "novog svetskog poretka" hoće da zbrišu pravoslavlje s lica zemlje, jer u svim njihovim doktrinama pravoslavlje mora da se uništi jer je glavna prepreka u ostvarivanju njihovih ideja. U ovome je suština problema zato nas i guraju jedne protiv drugih. Mislim, takođe, da smo mi Srbi napravili veliku grešku što drugačije nismo prihvatili Srbe koji su prešli u katoličanstvo ili islam. Da jesmo ne bi bila ovolika podela među ovim narodima jer bi svi znali ko su i odakle su.
