Zakon o "izbrisanima" pod znakom pitanja

U Sloveniji slučaj "izbrisanih" ostaje i dalje aktuelan, jer je parlament juče, samo deset dana nakon usvajanja zakona o vraćanju prava građanima brisanim iz državne evidenije, odlučio da ustavni sud presudi da li ovaj problem treba razrešiti na referendumu.

Sveopšte izjašnjavanje je zatražila opozicija, navodeći, između ostalog, da je reč o propisu "u korist špekulanata i agresora", i negirajući tvrdnje vlasti da zakon neće imati finansijske posledice po državu.

Ministarka unutrašnjih poslova Katarina Kresal oštro je kritikovala zahtev opozicionih stranaka, navodeći da je država napravila grešku prema "izbrisanim" i da treba da je ispravi.

Odluka suda očekuje se za dva meseca, a u vladajućoj koaliciji su uvereni da će zakon dobiti "zeleno svetlo", odnosno da će ideja opozicije o referendumu biti odbačena. Svoje očekivanje temelje na činjenici da je ustavni sud već dva puta proglasio neustavnom odluku osamostaljene Slovenije iz 1992. godine, da iz evidencije svojih stanovnika briše oko 25.000 ljudi - među njima najviše Srba - koji su imali državljanstvo drugih jugoslovnskih republika.

Ti građani su tada ostali bez osnovnih građanskih prava, uključujući i pravo na rad i socijalnu zaštitu, što su osudili i međunarodni sudovi i organizacije za zaštitu prava i sloboda ljudi.

U međuvremenu, oko polovina "izbrisanih" je, u Sloveniji ili van nje, regulisala svoj status, tako da je nedavno usvojeni zakon trebalo da se odnosi na oko 13.000 osoba, dajući im šansu da isprave napravdu staru skoro dve decenije.

Iako su "izbrisani" zbog odluke tadašnje slovenačke vlasti pretrpeli velike štete novi zakon im ne garantuje odštetu ili vraćanje imovine.