"Karadžić pitao 'koji su idioti' naredili napad na Srebernicu"
Bivši sekretar Ministarstva odbrane Republike Srpske Dragan Kapetina izjavio je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, da ga je, u julu 1995, Karadžić pitao "koji su to idioti" naredili ofanzivu Vojske RS na Srebrenicu.
Karadžić (68), koji je tada bio predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice, u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
Svedočeći u Karadžićevu odbranu, Kapetina je izjavio da ga je Karadžić, tokom napada na Srebrenicu, pozvao na "hitan" razgovor, ali nije mogao da odredi kada se to tačno desilo, rekavši da je bilo "između 5. i 10 jula" 1995. Napad VRS na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995.
Karadžić je, po svedokovim rečima, "bio besan" zato što nije mogao da uspostavi kontakt sa komandantom VRS Ratkom Mladićem i "nije znao šta se događa u Srebrenici".
"Prevrnuo je neku stolicu, šutnuo i prevrenuo garnituru za sedenje... čupao kosu i glasno postavljao pitanje: 'Kome to treba u ovom trenutku? Ko je to naredio u ovom trenutku, koji su to idioti? Jesam li vam sto puta rekao da status Srebrenice treba rešavati u okviru sveukupnih rešenja u BiH i da se ne smeju preduzimati nikakva
ofanzivna dejstva prema zaštićenim zonama'", citirao je u sudnici Kapetina reči Karadžića.
Tužiteljka Karolin Edžerton tvrdila je, u unakrsnom ispitivanju, da tog sastanka nije bilo, zato što nije zabeležen u dnevniku Karadžićeve sekretarice.
Svedok je ostao pri svom iskazu, ponavljajući da ga je Karadžić "hitno" pozvao i da se "to ne zapisuje". Zastupnica optužbe je, zatim, Kapetini predočila da je sam Karadžić, tokom suđenja, potvrdio da je on naredio, odnosno 9. jula 1995. odobrio ulazak VRS u Srebrenicu.
Tužiteljka Edžerton je svedoku citirala i dokumente VRS koji to potvrđuju. Ponavljajući da se sastanak "dogodio kako sam opisao", Kapetina je napomenuo da je "to moglo biti i 5. jula".
U svom svedočenju, Kapetina je tvrdio i da je Srpska demokratska stranka, krajem 1991, imala ustavno i zakonsko pravo i obavezu da formira krizne štabove i srpske opštine širom BiH. Na pitanje tužiteljke Edžerton koje odredbe zakona i ustava su dozvoljavale uspostavljanje opština i policije na etničkoj osnovi, svedok nije mogao da da konkretan odgovor.
Karadžić je, kao svedoka odbrane, danas pred sudije izveo i svog imenjaka i bivšeg savetnika Radovana M. Karadžića, koji će iskaz nastaviti sutra.
