Za srpske civile 500 logora u Bosni

Obeležavanje samo srebreničkih žrtava, bez obzira na dobre namere predlagača, sigurno znači da će Australija "pomoći uvoz spoljnih tenzija na svoje tlo i produbiti podele među ljudima".

I mi smo stradali: Obeležavanje slave logoraša iz Sidneja

 

Ovo je jedan od stavova kojim su se logoraši iz Bosne i Hercegovine u Australiji usprotivili stavljanju na dnevni red u Federalnom parlamentu ideje o odavanju počasti samo žrtvama iz jednog naroda u bosanskom ratu.
 

U pismu koje je tim povodom s potpisom sekretara Đorđa Šuvajla upućeno iz ovog udruženja, navodi se da se u bosanskom građanskom ratu vodili sukobi "između bosanskih muslimana i bosanskih Srba, bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, bosanskih muslimana i muslimana iz Bosanske Krajine".
 

"Žrtve ratnih zločina zaslužuju poštovanje i odavanje počasti bez obzira na rasu, nacionalnost i veru. Bosanski građanski rat uzeo je žrtve iz sve tri etničke grupe, a Srbi i Hrvati takođe su bili izloženi ratnim zločinima kao što su tortura, ubistvo, sakaćenje, prisilno iseljavanje i silovanje", navodi se u pismu i ističe da "članovi Udruženja logoraša, sada Australijanci, mogu da govore o svojim strašnim iskustvima u kojima su, bez ikakvog drugog razloga, osim što su Srbi, bili izloženi zatvorima, torturi, sakaćenju, silovanju i hladnokrvnim egzekucijama".
 

Oni, takođe, opisuju da je u BiH bilo oko 500 logora za srpske civile. Logoraši navodi da su duboko ubeđeni da etničke tenzije ne bi trebalo da budu uvožene u Australiju i da australijski parlament treba da pokrene pravce pomirenja uz poštovanje svih žrtava ratnih zločina, a ne da netrpeljivost uvozi spolja.

Dosta nam je tenzija: Mladi u Boniringu

 

Reagovala je i najveća srpska organizacija u Australiji, Srpski centar Bonirig, koji podseća da oni okupljaju više od 4.000 aktivnih članova.
 

U pismu koje je potpisao predsednik Jovan Čubrilo takođe se iznosi stav da ako se već radi o Bosni i Hercegovini, onda treba odavati priznanje svim žrtvama ratnih zločina, bez obzira na veru i naciju.
 

Među ostalim posledicama jednostranog priznavanja posledica rata u Bosni, i iz Srpskog centra izražavaju bojazan da će ono kao rezultat imati rast napetosti među zajednicama, "proizvodeći medijska preterivanja, posebno između zajednica bosanskih muslimana i bosanskih Srba i njihovih medija".
 

"To je uobičajen način tretiranja ove teme na Balkanu", kaže se, uz ostalo, u pismu iz Boniriga, gde takođe nemaju sumnji u to da će sve zajedno dovesti do porasta "neprijateljskih osećanja i tenzija".