Sud partije kroji život
Ustavni sud Srbije (USS) dobio je nove članove, a neki su reizabrani za novi mandat od devet godina. To je dovelo do lavine kritika opozicije uz obrazloženje da su izabrani ljudi podobni vladajućoj stranci, bez odgovarajućih kvalifikacija, a tom mišljenju pridružila se i stručna javnost.
Pošto je istekao mandat za devet od 15 sudija USS, Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odabrao je pet s liste Skupštine Srbije i imenovao Draganu Kolarić, Tijanu Šurlan, Vesnu Ilić Prelić, Tatjanu Babić i Tamaša Korheca.
Tomini kandidati
Parlament je gotovo istovremeno na Nikolićev predlog izabrao Snežanu Marković, Milana Škulića, Miroslava Nikolića i Jovana Ćirića.
Ovaj izbor pratile su kritike, pa je poslanik radikala Nemanja Šarović obnarodovao da je profesorka Policijske akademije, a sada i sudija Ustavnog suda Dragana Kolarić žena predsednika opštine Čukarica Srđana Kolarića, koji je iz SRS-a prešao u naprednjake. Takođe i da je bila na izbornoj listi SNS.
Stečaji i privatizacija
Miroslav Nikolić, navodi DJB, bio je predsednik Privrednog suda u Pančevu od 1995. do 2009,"kad su sprovedene sve partijske, tajkunske i burazerske pljačke i stečajevi u Južnobačkom okrugu". Između ostalih, i Vršačke pivare kojoj je oduzeta velika imovina i data preduzeću Drugi oktobar.
Pokret Dosta je bilo (DJB) ukazao je da je s liste šefa države potvrđen izbor zamenice republičkog javnog tužioca Snežane Marković koja je podnela više od deset tužbi protiv poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. U ovoj stranci tvrde da je to učinila da bi sprečila otkrivanje dokumenata o učešću službenih lica u krivičnim delima od pre dvadesetak godina. Bila je i u komisiji za izbor prvih 100 notara za koji DJB ocenjuje da je "pravno sumnjiv", a pominjana je i u aferi sa ATP Vojvodinom, koja se stavljala na dušu Maji Gojković, predsedniku Skupštine.
Majine Uzdanice
Na predlog Maje Gojković ponovo su izabrane predsednica Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić i sudija Katarina Manojlović Andrić koje su odbile inicijativu za ocenu ustavnosti smanjenja penzija. U DJB navode da one ćute i na protivustavni Sporazum s Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji je omogućio suspendovanje pravnog sistema u korist arapskih investitora i otimanje građevinskog zemljišta u Beogradu.
Osim Dragane Kolarić, za sudiju USS izabrana je još jedna profesorka Policijske akademije. To je Tijana Šurlan, koja je bila i na izbornoj listi SNS-a u opštini Vračar, pa je vratila odbornički mandat.
Opozicija navodi da skupštinski Odbor za pravosuđe nije razgovarao s kandidatima i pita zašto među njima nema sudija Vrhovnog suda.
Paravan za preglasavanje
Među sudijama su se našli i oni koji se u javnosti ne važe za partijske kadrove. To su Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Tanaš Korhec je profesor na Fakultetu za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić", a Jovan Ćirić direktor Instituta za uporedno pravo. Odluke USS donosi većinom glasova, pa se u javnosti spekuliše da su oni paravan za izbor partijaca i da će uvek biti preglasani.
Pravni stručnjaci bačeni u zapećak
Prema rečima nekadašnjeg sudije Vrhovnog suda Zorana Ivoševića, nije dobro da se za sudije USS biraju oni o kojima opšta i stručna javnost ne znaju ništa i da se zanemaruje najosnovniji uslov da u taj sud uđu eminentni stručnjaci.
- Ustav u članu 172, stav 5, kaže da se sudija USS bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Ali ako za njih prvi put čujemo, taj uslov nije ispunjen - tumači Ivošević za "Vesti".
Sudije, kako objašnjava, moraju da budu ljudi od ugleda, a ne partijski kadrovi.
- Ustavni sud nije deo sudske vlasti, pošto sudi i samim zakonima ako nisu u skladu s Ustavom. Zato to moraju da budu ne samo istaknuti pravnici, već i ljudi s praksom u suđenju - pojašnjava Ivošević koji smatra da samo profesor prava Milan Škulić ispunjava sve uslove za sudiju USS.
Ivoševića ne čudi partijsko kadriranje u USS jer je to nastavak uvrežene srpske prakse. On kaže da se i ranije ulazilo u USS po partijskim osnovama i da su to radile i ranije vlasti, od Slobodana Miloševića do Borisa Tadića.
- Dakle, to nije naprednjački izum, ali sada je kadriranje vlasti još drastičnije. Naime, sudije su i ranije bile vezane za stranke, ali su bar bile poznate kao eminentni pravni stručnjaci - kaže Ivošević.
