Dajte mi posao, umrećemo od gladi!
Štrajkujem glađu jer u pančevačkoj bolnici ne mogu da dobijem posao od tatinih i maminih sinova, veza i vezica i onih koji plate radno mesto, da prehranim bolesne roditelje i maloletnog brata. Neću milostinju, hoću i ja da radim.
Ovaj, neveliki transparent, Đuro Medić (21) iz Pančeva držao je u četvrtak, nekoliko sati, ispred Opšte bolnice u ovom mestu, verujući da će na taj način uspeti da nađe posao. Njegov očajnički potez je trajao onoliko koliko je na pljusku izdržao karton na kome je pisao.
Pomoć SNS?
Od svih političkih partija u Pančevu, tužna sudbina Medića je izgleda raznežila samo naprednjaka Ivana Tešića koji ga je pozvao i obećao pomoć.
- Obećao je da će učiniti sve da mi nađe posao. Hvala mu barem na brizi - kaže Đuro.
Umesto posla, Medić umalo nije dobio zapaljenje pluća.
- Za štrajk sam se odlučio jer više nisam znao šta da radim. Završio sam Srednju medicinsku školu odličnim uspehom, ali iako sam konkurisao na više od 40 adresa, niko mi nije čak ni odgovorio da im ne trebam. Istovremeno, ne prođe dan da ne čujem da se neko od mojih vršnjaka iz škole zaposlio. Da ne bude zabune, ne pričam napamet, imam imena i prezimena tih ljudi. Naravno da ih ne osuđujem, jer nisu oni krivi što im roditelji nisu siromašni i bolesni - priča ovaj mladić u stanu u pančevačkom naselju Nova Misa gde živi s bolesnim roditeljima i bratom koji ide u školu.
Vlasnik stana im već tri godine ne naplaćuje kiriju, a oni preživljavaju tako što rasprodaju ono malo pokućstva što imaju, pa je, ironično se može reći, stan "veoma sveden".
- Prvo smo prodali televizor, pa kompjuter, pa frižider, pa bojler... Nas četvoro živimo od 3.000 dinara (oko 22 evra) socijalne pomoći. Otac je juče u jednoj mesari na veresiju za 500 dinara uzeo malo hrane i to nam je - pomirljivo priča ovaj mladić koji je upisao Medicinski fakultet, ali je zbog besparice bio prinuđen da ga zameni fizičkim poslovima.
Pročitajte još:
* Diplomu mogu da okačim mačku o rep
* Zemlja besmisla: Završili fakultet, a beru voće, konobarišu...
- Nikada nisam birao posao. Poslednji put sam radio na građevini mesec dana po 12 sati dnevno. Dobio sam ukupno 10.000 dinara (80 evra). Ali, ni takvih poslova više nema.
Medići su izbegli u Srbiju iz Erduta, par meseci pre "Oluje". Otac Stevo je srčani bolesnik, a majka Vesna psihički je obolela posle porodične tragedije, još dok su živeli u Hrvatskoj.
Direktor: Neka štrajkuje ispred Vlade
Direktor Opšte bolnice u Pančevu, Nebojša Tasić, tvrdi da u njegovoj bolnici nema rođačkog ili partijskog zapošljavanja, jer sve oglase i "kvote" određuje nadležno ministarstvo Vlade Srbije, a sve se sprovodi u skladu sa procedurama i zakonom.
- Voleo bih da mogu da pomognem tom mladiću, ali ne odlučujemo mi o zapošljavanju. Najpametnije bi bilo da je štrajkovao glađu ispred Vlade Srbije, tamo se odlučuje, a ne ovde - kaže Tasić.
- Dok sam mogla - radila sam. I sada čim čujem da nekome treba čistačica, pralja, odem da pitam. Ali valjda i za te poslove danas treba veza - priča Vesna.
Zapravo, uglavnom plače. Želela bi da pomogne deci, ali ne može.
I dijaspora zvala
Priča o tužnoj sudbini porodice Medić je za samo nekoliko dana izazvala saosećanje građana Beograda. Đuro kaže da svakodnevno dobija pozive i znanih i neznanih koji mu nude novac, ali ih on sve ljubazno odbija.
- Zvao me je i Danko Savanović iz Švajcarske i molio da mi pošalje neki novac dok se ne snađem. Ali i njega sam odbio. Ne želim ničiju milostinju, već da pošteno zaradim platu. Nadam se da ne tražim previše - ističe Medić.
