Bjegović sa svetske berze u srpski fudbal

Završio je karijeru Nikoslav Bjegović još 2003. godine u Švajcarskoj, a zatim se bacio na akcije i svetsku berzu, "zaboravljajući" na najveću ljubav - fudbal.

"Ne, naravno da nisam zaboravio, ali sam ušao u druge vode", kao iz topa će Bjegović.

"Imam akcije i u Srbiji, ali taj posao ovde ne ide glatko, bolje je ono što radim u Evropi. Ali, za sve to vreme fudbal nisam zapostavio".

I odmah nekadašnji bek i centarhalf objašnjava.

"Poodavno sam diplomirao na DIF-u, a zatim i na Višoj trenerskoj školi. A da bih mogao da bez problema i danas radim u fudbalu, dobio sam A i B licencu, i preostaje mi samo profi. Sa tri diplome valjda sam spreman da se vratim u naš fudbal, nadam se, na velika vrata", sa osmehom konstatuje Bjegović. 

Bjegović ne leti, čvrsto je na zemlji i zna šta hoće.

"Želja mi je da se potpuno posvetim trenerskom poslu, ali neću da preskačem razrede. Spreman sam da radim i sa decom, a mislim da mogu da budem koristan i kao skaut. Jer, gledam mnoge utakmice, imam dobre odnose i veze i u Evropi, a mislim da imam i dobro oko da procenim ko šta može i koliko vredi".

Bogato iskustvo stoji iza njega, igrao je u OFK Beogradu, Vojvodini, Crvenoj zvezdi...

"Ja ne zaboravljam ni Palilulac koji mi je bio odskočna daska. Zahvaljujuću treneru Miroslavu Helcu, koji je sjajno radio i stvorio tim za respekt. Iz Krnjače sam otišao na Karaburmu. I uživao".

OFK Beograd ima posebno mesto u Bjegovićevom srcu.

"Romantika je to bila u pravom smislu te reči. Iako mali, uzimali smo metu velikima. Pobeđivali smo i večite, Partizan na Karaburmi, Zvezdu na "Marakani" čak sa 2:0, tada je i izgubila titulu".

A onda sledi selidba u Novi Sad.

"Čukarički mi je nudio mnogo veće pare i stan, ali ja sam se odlučio za Vojvodinu. I nisam pogrešio. Imali smo dobar tim, ja sam stigao i do kapitenske trake. Ostaje žal što nismo osvojili Kup, igrali smo u Novom Sadu sa Zvezdom 0:0, u revanšu smo gubili sa 1:0, a u 90. minutu Njeguš je postigao autogol. Mi smo se radovali, ali je sudija poništio pogodak pa nismo dobili šansu da nešto uradimo u produžecima".

Trebalo je da Nikoslav ode u Belgiju, ali je skrenuo na "Marakanu".

"Dragan Džajić se ne odbija. Onog trenutka kada me je pozvao na razgovor ja sam znao da ću potpisati za crveno-bele. Da se niko ne ljuti, ali onaj ko nije osetio huk "delija" i atmosferu u derbiju sa Partizanom, kao da nije igrao fudbal. Radovao sam se osvajanju prvenstva i Kupa kada smo sa Vojinom Lazarevićem u finalu razbili Partizan sa 4:2.Jedino mi je žao što nisam došao ranije u Zvezdu, siguran sam da bih bio i standardan reprezentativac".

A dres sa državnim grbom nosio je samo jednom.

"Da, bilo je protiv Izraela, zamenio sam Vladimira Jugovića, a selektor je bio Milan Živadinović. Posle utakmice osvanulo je u novinama da sam ja jedini položio ispit, ali poziva više nije bilo".

Ima čim da se ponosi Nikoslav Bjegović i zaista bi bila šteta da se ne vrati u srpski fudbal.