Grad večne ljubavi
Verona je dragulj srednjovekovne arhitekture i umetnosti, kakvih je mnogo u Italiji. I dok ti gradovi privlače putnike iz svih delova sveta, ponajviše raskošnim građevinama i burnom istorijskom pričom, Verona ima adut više - najlepšu i najtragičniju ljubav svih vremena, priču o Romeu i Juliji.
Ta melodrama Viljema Šekspira o Romeu Montegiju i Juliji Kapuleti, koji su za svoju ljubav žrtvovali živote i postali simbol tragične, ali večne ljubavi, privuče svake godine više od tri miliona turista u Veronu, glavni grad istoimene provincije na severu Italije i, posle Venecije, najveći grad pokrajine Veneto.
Radnju svog popularnog dela, najcitiraniji pisac svih vremena smestio je u 14. vek u Sijenu, ali se ne zna tačno kada ju je napisao. Brojni italijanski i svetski istoričari dali su sve od sebe da nađu tragove o postojanju porodica Montegi i Kapuleti, ali bez pouzdanih rezultata.
No, to nije pokolebalo britki trgovački duh Veronjana – odlučili su da bude kako je zapisao najbolji dramatičar i pesnik elizabetanske Engleske. Zbog toga je ruinirana kuća, sa balkonom u središtu Verone, adaptirana i proglašena Julijinim domom. Na zid je stavljena tabla sa čuvenim Šekspirovim stihovima, ispod balkona postavljen je bronzani Julijin kip. Sa tog mesta, prema Šekspiru, Romeo je u toplim veronskim noćima šaputao ljubavne poruke Juliji, koja ga je čežnjivo gledala sa oko pet metara visokog balkona.
Tako su vlasti Verone lansirale kao magnet privlačnu priču da devojke treba da dodirnu Julijinu desnu ruku i pomisle ljubavnu želju, a mladići desnu bronzanu dojku. Ako momak i devojka to učine istovremeno, veruje se da će zauvek ostati zajedno. Da se priča “primila” na svim kontinentima, svedoči i uglačanost oba dela bronzanog Julijinog tela.
Priča ima i dodatak: da bi se ljubavna želja stoprocentno ostvarila, potreban je još jedan detalj - ljubavna poruka na papiriću koji se decenijama unatrag lepila ili ispisivala na levi ili desni zid u dvorištu Julijine kuće.
Ako je dodirivanje i slikanje sa Julijom besplatno, ulazak u njenu kuću nije - košta 12 evra, a izlazak na balkon još 10 evra. Svejedno, razneženi turisti sa svih meridijana satima strpljivo čekaju u redu. Zahvaljujući njima, legenda o večnoj ljubavi živi, a zahvaljujući njoj u gradsku kasu Verone slivaju se milioni evra.
Venčanja na Julijinom balkonu
U kući u Veroni u kojoj je, navodno, živela Julija, juna ove godine obavljeno je prvo venčanje. Prvi su se u kući Šekspirove junakinje venčali fudbaler lokalnog kluba Luka Čekareli i Irena Lanforti. Gradske vlasti Verone najavile su da ubuduće nameravaju da redovno organizuju ovakve svečanosti. Venčanje u Julijinoj kući lokalne stanovnike koštaće 600 evra, turisti iz zemalja Evropske unije plaćaće 800, a mladenci iz ostalih zemalja moraće da izdvoje po 1.000 evra.
|
Verona je Juliju Cezaru bila omiljeno mesto za odmor. Često su je na svojim putovanjima posećivali Gete, Stendal, Pol Valeri... kao i danas više od tri miliona turista godišnje, iz celog sveta. |
Omamljeni najslavnijom ljubavnom pričom, mnogi turisti naprosto previde činjenicu da Verona ima više od 50 sačuvanih crkava romanskog, gotskog i renesansnog stila, kao i grandiozne palate, mostove i raskošne vrtove.
Verona je osnovana u 4. veku p.n.e. i dugo je bila pod rimskom vlašću. Nezavisna i slobodna država postala je 1107. godine, ali je ubrzo potpala pod uticaj dinastija i država sa severa Italije, a posle pada Napoleona postala je važno vojno uporište. Godine 1866. zvanično ulazi u sastav ujedinjene Italije.
Među brojnim znamenitostima arhitekture, a gotovo svaka veronska fasada je istorija, naročito je privlačan rimski teatar – Arena. Sagrađen je u 1. veku, imao je 22.000 mesta, a po veličini je treći amfiteatar u Italiji.
Arena je danas stecište pozorišnih i operskih predstava, koje se tu održavaju svake godine. Ulaznice po ceni od 150 evra rezervišu se mesecima unapred. Ovde su nezaboravne koncerte održali Pavaroti i Tina Tarner.
Uz samu Arenu nalaze se i ostaci gradskih zidina iz 265. godine. Svedočanstvo o prisustvu Rimske imperije u ovom gradu je i Avgustovo pozorište na obali reke Adiđi.
Među brojnim crkvama i manastirima koji su sačuvani u ovom gradu, najveću pažnju privlači crkva San Zeno Mađore, koja se smatra najvažnijom romanskom građevinom Verone i gornje Italije, čiji su temelji podignuti u 5. veku iznad groba prvog veronskog biskupa Zenona. Fasada i prozori ove bazilike bogato su ukrašeni reljefom s prizorima iz jevanđelja i Knjige postanja. Bronzana vrata krase reljefi sa scenama iz Biblije. Uz crkvu se nalazi visoki zvonik iz 1045. godine.
Zanosna je arhitektura i crkve Santa Marija Antika, zatim gotska crkva Santa Anastazija, čija unutrašnjosti je ukrašena freskama Zavija, Pisanela i Mantenje.
Osim crkava, u Veroni svakako treba videti i Gradsku palatu, kuću Mazanti, renesansnu Lođu del Konsiljo, zatim prekrasnu renesansnu Palatu del Kapitano, muzej u kome se čuvaju mnoga vredna dela italijanskog slikarstva i kompleks grobnica porodice Saliđeri iz 14. veka.
Grobnica sa spomenikom jedinstvena je u Italiji, jer članovi ove bogate porodice, suprotno hrišćanskom verovanju da telo treba predati zemlji, sahranjeni su u uzdignutim grobnicama, kako bi bili što bliže Bogu.
U zdanju tamnonarandžaste fasade, na centralnom trgu Verone, živeo je Dante Aligijeri (1265-1321) najveći italijanski i jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. O njegovom prisustvu u ovom gradu svedoči danas ogromni spomenik koji su mu Veronjani podigli, a milioni turista posećuju.
Autor “Božanstvene komedije” rođen je u Firenci, gde je stekao najbolje obrazovanje koje se u to vreme moglo steći, a uključivalo je religiju, Aristotelovu logiku i latinske klasike. Dante je mladost proveo učeći i povremeno učestvujući u bitkama. Ključna ličnost za njegovu poeziju bila je Beatriče, koju je prvi put video kao devetogodišnjak,a ponovni susret dogodio se tek posle devet godina (1283). Ona se, međutim, udala za Simona de Bardija, a Dante se posvetio politici.
Nasuprot Papi, zalagao se za mir među zavađenim narodima i za slobodu Firence. Iz političkih razloga osuđen je 1302. godine na globu od basnoslovnih 5.000 fjorina, koje ne bi mogao da zaradi ni tokom tri života. Zato je pobegao u Veronu, a posle nekoliko godina u Ravenu, gde je i umro.
U Raveni je i danas njegov grob prava znamenitost, a vlasti ovog grada nikada nisu želele da usliše molbu Firence i predaju joj posmrtne ostatke velikog pisca. Jedino na šta su pristali bilo je da Firenca šalje svake godine nekoliko litara maslinovog ulja kako bi kandilo na Danteovom grobu neprestano plamtelo.
