Sve što znamo o evoluciji netačno?
Tajne čovekovog porekla možda se kriju na severu Španije, u Jami kostiju, na arheološkom nalazištu Atapuerka, odnosno pećini koja se nalazi nešto više od desetak metara pod zemljom. Ali za sada, nova DNK analiza tih prastarih kostiju podigla je više pitanja nego što je dala odgovora.
Odgovori na pitanje ljudske evolucije nikad nisu bili jednostavni i lagani, ali najnovija DNK analiza prastarih kostiju pronađenih u Španiji, dovela je u pitanje gotovo sve što mislimo da znamo o ljudskoj evoluciji.
-Mi smo zapravo postavili jedno veliko pitanje - ističe antropolog Matijas Mejer s Instituta za evolucionu antropologiju na univerzitetu Maks Plank u Nemačkoj.
Jama kostiju je otkrivena još u 70-im godinama 20. veka i naučnici je otad konstantno proučavaju. U njoj su pronađeni ostaci 28 čovekovih predaka i rođaka, a svi su bili klasifikovani kao Homo heidelbergensis, odnosno prethodnici Homo sapiensa i Neandertalaca.
Ovim dostignućem je prošireno znanje o ljudskoj genetici za oko 300.000 godina, navode naučnici i dodaju da je odiseja ljudske evolucije bila daleko komplikovanija nego što se prethodno mislilo.
-Sad možemo proučavati DNK ljudskih predaka koji su stari stotinama hiljada godina - rekao je Svante Pabo, direktor Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju, u Nemačkoj i jedan od autora istraživanja objavljenih u časopisu Nature.
