Otkriće CERN-a srušilo Ajnštajna?
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) saopštila je da je otkrila subatomske čestice koje se kreću brže od brzine svetlosti. Pošto se to novo, možda i revolucionarno otkirće, kosi sa jednim od aksioma Alberta Ajnštajna da je najveća brzina koja postoji 300.000 km/s, postavlja se pitanje kako će ovo istraživanje uticati na razvoj nauke.
Implikacije otkrića tog naučnog centra su toliko revolucionarne, da istraživači ne veruju ni sami sebi do kakvih rezultata su došli.
Ukoliko dođe do konačne potvrde njihovog rada, to će značiti da čuvena jednačina iz 1905 godine za teoriju relativnosti da je E = mc2, potpuno netačna. Prema Ajnštajnovoj teoriji, ne postoji ništa što može brže da se kreće od brzine svetlosti.
Rezultati CERN-a izazvali su veliko komešanje, ali i skepticizam među fizičarima širom sveta, koji traže da se provere merenje i utvrdi da li se zaista subatomske čestice neutrini kreću brže od svetlosti.
Nevericu fizičara potvrdio je i portparol CERN-a Džejms Gilis, koji je istakao da većina naučnog sveta misli da je sigurno došlo do greške u dizajnu eksperimenta, opreme koja se koristi, ili u metodu analize podataka.
"Ova stvar se prilično često dešava u nauci. Tokom eksperimenta izmeriti nešto što izgleda neobično i prva stvar na koju ćete pomisliti je ’Ne verujem u ovo’. Zatim, pokušate da razumete rezultate u okvirima eksperimentalnih aparata, vaših analiza, vaših tehnike. Većinu vremena ćete proveravati i onda doći do poprilično prostog odgovora, posle koga ustanovite da je taj neočekivani rezultat netačan. Ali, ponekada, ne bude tako. To je ono što se desilo u ovom slučaju. Naučnici su proverali iznova i iznova podatke i uložili su veliki trud da shvate dobijene cifre, ali nisu uspeli da opovrgnu konačni rezultat. Sledeći korak je da kvantni fizičari sami za sebe provere da li je ovo stvarno istina’’, rekao je Gilis.
CERN-ov ’’naučni rival’’ iz Čikaga, Fermilab, još 2007. godine dobio je slične rezultate - otkiro je tokom svog ogleda da se se neutrini kreću većom brzinom od 300.000 kilometara u sekundi. Problem je, međutim, nastao pošto je tokom analize fizičara ustanovljeno da postoji velika verovatnoća da je nalaz netačan.
Pošto je CERN juče dobio slične rezultate, Fermilab je jedan od prvih koji se ’’bacio na posao’’ i da istraži podatke.
Gilis je napomenuo da su naučnici CERN-a mesecima proveravali rezultate, kako bi bili sigurni da njihov nalaz nema niti jednu grešku.
’’Teorija relativiteta izdržala je skoro jedan vek, ali ne zato što ljudi nisu pokušavali da je provere. Ljudi su to radili, merili, pravili eksperimente i opažali dugo vremena. I do sada, ništa se nije pojavilo što bi moglo da ’sruši’ kosmičko ograničenje brzine. Šanse su da naši nalazi netačni, ali to ne mora da znači. Većina naučne javnosti ubeđena je da mora da postoji neko drugo objašnjenje’’, dodao je on.
