Radioaktivne supstance deluju preko 200 godina
Vlasti širom Azije su ovih dana pooštrile kontrolu radioaktivnosti hrane uvezene iz Japana. Stručnjaci najviše strahuju od tri radioaktivne supstance - joda-131, cezijuma-134 i cezijuma-137 - koje mogu godinama kasnije da izazovu različite vrste raka, izveštava Rojters.
Naročito brine cezijum-137, zato što on dugo opstaje u prirodnoj sredini i može da izaziva probleme stotinama godina. Vreme poluraspadanja ovog elementa, odnosno opadanja njegove razorne moći na polovinu, iznosi 30 godina, a najmanje 240 godina je potrebno da se radioaktivnost sasvim izgubi.
Osobe izložene cezijumu-137 mogu da dožive spazme, nevoljne mišićne pokrete i nesposobnost kretanja. Takođe može da se javi i neplodnost. Visoke vrednosti cezijuma -137 takođe će oštetiti i DNK izložene osobe i kasnije izazvati rak, ističe Li Tin-lap, sa Fakulteta za biomedicinu pri Kineskom univerzitetu u Hongkongu.
Neki stručnjaci, međutim, napominju da zasad nema razloga za paniku jer nivo cezijuma-137 utvrđen ovog vikenda u japanskom spanaću iznosi prosečno 350 bekerela po kilogramu, što je znatno ispod limita EU, koji za mlečne proizvode iznosi 1.000, a za ostalu hranu 1.250 bekerela po kilogramu.
Vreme poluraspadanja cezijuma-134 je dva časa, a potrebne su dve decenije da postane bezopasan.
Širenje radioaktivnosti navelo je mnoge zemlje da kontrolišu japansku hranu - Filipine, Hongkong, Južnu Koreju, Kinu, Singapur, Maleziju, dok je Tajvan testiranje na radioaktivnost proširio i na elektronsku i tehničku robu, hemijske proizvode i mašine. Tajland hranu uvezenu iz Japana testira i na stroncijum 90.
U uzorcima japanskog mleka u proseku je utvrđen nivo joda-131 od 1.210 bekerela po kilogramu - znatno iznad dozvoljene najviše vrednosti u EU od 500 bekerela.
U japanskom spanaću je utvrđeno prosečno 10.450 bekerela joda-131 po kilogramu, što je preko pet puta iznad limita EU.
Olakšavajuća okolnost, međutim, je da ova supstanca ima vreme poluraspadanja od samo osam dana, što znači da je potrebno 80 dana da izgubi svu radioaktivnost.
Radioaktivni materijal se prenosi kroz vazduh u minijaturnim kapljicama vlage. Može direktno da se udahne u pluća ili da bude spran kišom u more i zemljište i da tako eventualno zagadi morska stvorenja, useve ili vodu za piće.
Radioaktivne supstance su opasne zato što mogu da izazovu mutaciju DNK, koja kasnije može da dovede do raka.
Ljudski organizam može da popravi oštećenja DNK, ali samo u slučaju kad je taj proces reparacije brži od brzine umnožavanja oštećenog DNK materijala.
Stručnjaci se slažu da su deca i fetusi pod najvećim rizikom od radioaktivnosti, zato što se njihove ćelije umnožavaju brže od ćelija odraslih. Osim toga, činjenica da deca konzumiraju više mleka nego odrasli, izlaže ih povećanom riziku.
