Slejer u Areni - profesorski, rutinski vrhunsko
Velikani hevi metala Slejer pokazali su sinoć u Kombank areni kako grupa, koja ne odustaje od najviših standarda, može rutinski da priredi vrhunski nastup. Koncertu Slejera prisustvovalo je između 4.000 i 5.000 obožavalaca, što se može smatrati solidnom posetom, sa obzirom da je 2008. godine nastup na stadionu Tašmajdan otkazan pošto je prodato tek oko 250 ulaznica.
Od izlaska na binu i prvog tona pesme "World Painted Blood" do poslednjih taktova "Angel of Death" sat i 40 minuta kasnije Slejer mehanizam brzometnom paljbom strelja fanove velikim brojem gotovo savršeno usklađenih nota dve gitare, basa i bubnjeva.
Glas pevača i basiste Toma Araje, tekstovi o smrti, zlu, đavolu i paklu i mistične sekvence numera "Seasons in the Abys", "South of Heaven" i "Raining Blood" ubrzavaju put ka potpunom prepuštanju muzici benda kojem nisu potrebna pomagala poput video bimova, pirotehničkih efekata, lasera i vatrometa.
Najveći i nenadoknadivi hendikep Slejera je nedavna smrt originalnog gitariste Džefa Hanemana, za koga nema dostojne zamene, jer je sa Kerijem Kingom činio jedinstven par gitarista koji je i najkomplikovanije deonice svirao jednako precizno i brzo. Hanemana, autora koji je u Slejerovu muziku uneo elemente hard kor panka i autora rifa numere "Raining Blood", zaštitnog znaka za ceo hevi metal žanr, od pre dve godine, kada se povukao zbog bolesti, menja Geri Holt. Holt nedostatak postojanosti u brzini pokazuje tako što na pojedinim deonicama svira manje nota od Kinga ali u većem delu nastupa uspešno prati Kerija.
Slejer Hanemanu na koncertima odaje počast kada na bisu veliko platno iza bubnjeva sa natpisom naziva grupe menja logo inspirisan poznatim pivom na kojem umesto "Hajneken" piše "Hanneman - 1964-2013 - Still reigning - Angel of Death" i crvenim pentagramom uz koji stoji "trade mark".
Slejer je u živim nastupima i dalje za koplje ispred ostalih metal bendova, jer se nije prepustio iskušenjima komercijalizacije i zgrtanja miliona, poput Metalike, nego je sebi postavio najviše standarde kojih se velikim radom decenijama pridržava, uz stalno unapređenje živih nastupa.
U Kombank areni nisu viđeni članovi domaćih rok šklopocija i krš bendova, navodno alternativnih, koji su, sviđao im se Slejer ili ne, mogli dosta da nauče o profesionalnosti i najozbiljnijem pristupu poslu sviranja u grupi.
