U nedelju počinje 60. Sajam knjiga, domaćin - Rusija
Beogradski međunarodni sajam knjiga biće otvoren u nedelju, jubilarno po 60.put, pod sloganom "Šta bi bilo da nije bilo?". Najveću književnu i kulturnu manifestaciju u Srbiji i regionu otvoriće režiser i pisac Emir Kusturica i njegova koleginica iz Rusije Natalija Naročnickaja, pošto je Rusija pocasni gost ovogodišnjeg sajma.
Vrata sajma će se otvarati svakoga dana do 1. novembra od 10 do 21 sat, a posetioce očekuje 483 direktnih izdavača od čega 67 iz inostranstva.
Fokus tribinskih i promotivnih programa, kao i tematskih izložbi, biće usmeren na jubileje domaće i inostrane pre svega 100. godišnjicu rođenja Branka Ćopića, 80.godišnjicu rođenja Danila Kiša, 120. godišnjicu Milana Kašanina, 1200 godisnjicu Metodija Solunskog slovenskog prosvetitelja, ali će biti obeležene i godišnjice Don Kihota, Čaplinove epohalne pojave na filmu...
Na sajmu će prvi put biti održan Festival stvaralastva mladih (do 30 godina) na kome će se umentici predstaviti likovnim, muzičkim scenskim i filmskim delima koja za temu imaju knjigu.Takođe, prvu put će biti organizovani okrugli stolovi na kojima će učestvovati poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života koje ne pripadaju esnafima pisaca i izdavača ali imaju šta da kažu o literaturi.
U okviru akcije Skupštine Beograda "Negujmo srpski jezik" svakoga dana biće organizovan kviz za posetioce Sajma sa lepim nagradama.
Ove godine pokrovitelj sajma je kompanija "Idea" koja će tokom Sajma svakom kupcu koji napravi račun veći od 1500 dinara u bilo kojoj njenoj prodavnici dobiti na poklon jednu ulaznicu za sajam knjiga, koja je inače kao i prethodnih šest godina 250 dinara za pojedinca i 150 za grupne posete dok će pordice plaćati 25 i 26 oktobra 600 dinara.
"Idea" je predvidela i kviz na temu knjige i književnosti sa lepim nagradama.
Svi izdavači, uprkos izuzetno teškim uslovima poslovanja, ipak su obezbedili sredstva da štampaju "premijere", iako će posetioci primetiti da ima izuzetno puno reizdanja, ali to i nije tako loša praksa ako se uzme u obzir da mnogih dela klasične domaće i strane književnosti nema više, već godinama, u knjižarama.
Zanimljiv je podatak da ima nekih knjiga koje se iz godine u godinu iznova štampaju i to radi značajan broj izdavača a apsolutni rekorder je klasično delo Sen Egziperija "Mali princ" zatim "Blago cara Radovana" i"Istorija Srba" Svetozara Ćorovića.
" Sajamski veterani" primetiće da nema nekih poznatih izdavača, na prvom mestu " Prosvete" kojoj će ovo biti prvi izostanak sa Sajma knjiga u njegovoj 60 godina dugoj istoriji. Šetnja kroz sve hale pokazaće i da su se pojavili neki novi izdavači i biće zanimljivo videti sa kojim naslovima se žele predstaviti čitaocima.
