Fotograf je lovac na lepotu

Prestižni časopis „Digital Photographer“ objavio je pobedničku fotografiju Milivoja Jovanovića, fotografa iz Beograda, koji dokazuje da se trudom, angažovanjem, posvećenošću i predanosti, može ostvariti profesionalni nivo u pogledu kvaliteta i umetničkog izraza.

Kako ste počeli da se bavite fotografijom i šta vas je privuklo da za temu izaberete prirodu?

Ne postoji savršeniji umetnik od same prirode! Ako posmatramo elemente iz prirode kroz umetnički aspekt možemo osetiti koliko osećanja prenose na nas. Zemlja prenosi osećaj postojanja, majčinstva, prihvatanja, jednostavnosti i strpljenja, voda osećaj snage, kretanja, prolaznosti i mira, a vetar letenja, sanjanja, opuštanja, radosti i svežine.

Priroda je zato neiscrpan izvor inspiracije a pozitivna energija koju emituje pokreće u meni stvaralačku kreativnost.

Najpre sam fotografisao pejzaže, životinje, ptice, vilinske konjice, a zatim i leptire, biljke, sav živi svet, do najsitnijih insekata. Mikro svet insekata je posebno interesantan i raznolik, to je svet nestvarnih oblika i boja, koji jasno možemo videti tek na makro fotografiji. Najpreciznije bi bilo reći da je ono što privlači objektiv mog fotoaparata, priroda u najširem smislu.

Šta čini jednu dobru fotografiju?

Fotografijom se bavim amaterski, ali se trudim da kroz angažovanost, posvećenost i predanost, ostvarim profesionalni nivo u pogledu kvaliteta.

Da bi kvalitet fotografije po svim kriterijumima bio na profesionalnom nivou, potrebno je da se doživljaj, odnosno refleksija prirodnog okruženja, prenese i na posmatrača, pri čemu se mora voditi računa o estetskim vrednostima: izabranom motivu, skladno izbalansiranoj kompoziciji, ostvarenoj atmosferi,  harmoniji boja i svetlosti.

Odabir pravog momenta za fotografisanje je takođe bitan jer izabrani motiv najčešće nije statičan. Skoro uvek je potrebno snimiti više fotografija kako bi se došlo do željenog rezultata.

Ako je posmatramo i kao umetnički izraz, koji je cilj iza fotografisanja; koje su prave namere onoga koji čeka na pravi trenutak u divljini?

Fotografija ima za cilj da na posmatrača prenese impresiju lepote koja nas okružuje, pokrene pozitivnu energiju u nama i na taj način probudi želju za boravkom u prirodi. Nažalost, ona danas postaje sve više dokumentarna, jer neke biljne i životinjske vrste koje su do juče postojale danas se mogu videti samo na fotografijama, a jedini razlog za to je čovek, koji svojim nesavesnim i iracionalnim postupcima neprestano uništava prirodu.

Niste stali na tome da to bude samo hobi, vaš doprinos prisutan je na više polja?

Član sam više prirodnjačkih grupa koje pored fotografa prirode, okupljaju biologe, ekologe, amaterske istraživače, kao i organizacije biološkog profila. U okviru grupa se razmenjuju informacije sa terena, objavljuju fotografije i prikupljaju relevantni podaci. Fotografije sa podacima, koje sadrže naziv vrste, datum i lokalitet nalaza sa koordinatama geografske širine i dužine, a po potrebi i dodatne informacije o opisu okolnosti nalaza, unose se u odgovarajuće „online“ baze podataka što predstavlja veliki istraživački doprinos fotografa, biolozima i ekolozima za njihova buduća naučna istraživanja.

Na kojim ste izložbama učestvovali?

Učestvovao sam na više od četrdeset grupnih izložbi fotografija u zemlji i inostranstvu. Na dve međunarodne izložbe, fotografije su mi izabrane za plakat izložbe.

Šta vas dodatno motiviše i u šta bezuslovno verujete?

Poglavica Ludi konj, davne 1875. godine, je rekao: „Prema zemlji se treba ophoditi valjano, jer mi zemlju ne nasledujemo od naših predaka, nju nam nisu dali naši roditelji, nju smo mi pozajmili od naše dece“. Ako se prema prirodi budemo odnosili u skladu sa ovim proročkim rečima, možda će se ipak zaustaviti degradacija životne sredine, a samim tim i celokupnog živog sveta koji smo svojim ponašanjem doveli do ivice opstanka i izgraditi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.