Bitnici su bili zbunjena deca američke srednje klase, koja su se bavila filozofijom i umetnošću.
Šire gledano bili su neformalni pokret koji je postao utočište pobunjenika, boema, nekonformista i svih onih iščašenih i uvrnutih mladih ljudi koji su odbacili zakone i vrednosti potrošačkog društva, mladih ljudi van kolotečine.
Sve je počelo nakon Drugog svetskog rata u Francuskoj, gde se razvijala umetničko-boemska subkulturna scena inspirisana egzistencijalističkom filozofijom, nadrealizmom i psihoanalizom.
Individualizam i humanizam preplitali su se s misticizmom i hedonizmom, pacifizam s anarhizmom, šansona s džezom, istok sa zapadom, a tuga se lečila alkoholom i zagrljajima.
U isto vreme u Americi se javlja čitav niz pisaca novog stila i pogleda na svet.
Značajne ličnosti među njima bili su umetnici – pesnici i pisci Alan Ginzberg (autor kultne revolucionarne poeme „Urlik“), Džek Keruak (koji je stvorio poseban stil pisanja i ključni roman epohe ,“Na putu“), Korso, Ferlingeti, Meklur, Snajder, Vejlen, Hanke, Kesidi, kao i Viljam Barouz (ekscentrik i zavisnik, autor brutalnog romana ,“Goli ručak“).
Slikali su tehnikom „akcionog slikarstva“, izučavali su istočnjačke religije, čeznuli za povratkom u vreme Indijanaca, u džezu su stvorili vlastiti „cool jazz“ stil, i prvi su praktikovali javno čitanje poezije uz džez.
Smatrali su, poput dvojice velikih, tragičnih umetnika i junaka-pesnika Dilana Tomasa i džez saksofoniste Čarlija Bird Parkera, da je jedina odbrana od sveta koji srlja ka propasti – čin stvaranja tj. nevina, lirska umetnost.
Pobuna protiv bilo kakvog autoriteta, cinizam, samilost i izbor siromaštva po volji, u društvu gde je siromaštvo bilo greh a bogatstvo vrlina, činilo ih je autentičnima u svetu buntovništva, undergrounda i usamljenih marginalaca, polusveta, i svih onih prezrenih „pustinjaka“ lepote, istine i pravde radi.
Ne samo što su zaslužni za razvoj Hipi pokreta, ova generacija velikih individualaca, samoukih intelektualaca, zauvek je promenila sliku popularne kulture kakvu imamo danas.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
