Leto je uveliko otvorilo vrata slobodnom vremenu i čitanju na plaži ili u prirodi. Na koji način biramo šta ćemo pročitati u trenucima kada se od nas ništa ne očekuje? Da li je čitanje u letnjim mesecima, isključivo rekreativnog tipa ili ima u njemu i tragova kreativne nadogradnje?
Prošlog meseca časopis Time objavio je listu predloga za summer reading na osnovu podataka o najčitanijim knjigama u proteklih 40 godina. Na listi urednika našla su se dela koja su imala širok odziv kod publike i po nekoliko izdanja, kao na primer: „Ljubavna priča“ (E. Segal), „Američki psiho“ (B. I. Elis), „Davinčijev kod“ (D. Braun), „Hari Poter i vatreni pehar“ (Dž. K. Rouling) ali i „Ime ruže“ (U. Eko). Često su knjige sa ove liste praćene i filmskom adaptacijom, čime su priče približene i nečitalačkoj publici.
Međutim, da li je za čitanje u letnjim mesecima isključivo rezervisana bestseler literatura?
Sajt posvećen filozofiji i kritičkom promišljanju života Philosophy Talk na svoju ovogodišnju listu nije uvrstio Hajdegera, ali predlaže određena dela koja bi mogla da promene ugao gledanja čitaoca. Prema njihovoj preporuci, ako razmišljate koju biste knjigu mogli poneti na odmor, trebalo bi obratiti pažnju na knjige poput: „Kritike čistog uma“ (E. Kant), „Ispitivanje čovečjeg razuma“ (D. Hjum), „U potrazi za izgubljenim vremenom“ (M. Prust) ili „Meditacije o prvoj filozofiji“ (R. Dekart).
Preporuke za čitanje na odmoru moguće je izlistati i na mreži Goodreads gde su se među popularnim knjigama našli „Veliki Getsbi“ (S. Ficdžerald), „1984“ (Dž. Orvel), „Farenhajt 451“ (R. Bredberi), „Lovac u žitu“ (Dž. Selindžer), „Vrli novi svet“ (A. Haksli), „Lolita“ (V. Nabokov), kao i knjige Dž. K. Rouling i Dž.R. R. Tolkina.
U zavisnosti od toga za kakav oblik literature se odlučujemo, moguće je proceniti kom tipu ličnosti pripadamo, piše NPR Books. Autorka teksta „What Summer Reading Say About You?“, Tania Lombrozo, pokušala je da istraži odnos između tzv. rekreativnog čitanja (kao što je čitanje na odmoru) i tipa ličnosti.
Studije koje su se bavile sklonostima čitalaca prema određenim književnim žanrovima, zasnivaju se na dimenzijama ličnosti poput: savesnost, ekstravertnost, otvorenost za iskustva ili saosećajnost. Poslednja takva studija objavljena je 2011. godine, a bila je zasnovana na različitom uzorku od više od 3000 studenata, pojedinaca i onlajn učesnika koji su izrazili svoje sklonosti i prioritete u muzici, filmu, televiziji – u odnosu na čitanje.
Rezultati nisu ni malo iznenađujući. Naime, zaključeno je da su sklonosti koje pojedinac poseduje pri odabiru knjga za neobavezno čitanje u korelaciji sa sklonostima koje imaju u drugim medijima. Na primer, ljudi koji uživaju u čitanju poezije, u proseku češće slušaju klasičnu muziku, gledaju nekomercijalne filmove i vole televizijski program iz oblasti kulture i umetnosti. Ekstroverti više uživaju u delima koja su žanrovski definisana kao horor ili erotika, ali ih privlače i knjige iz oblasti istorije i nauke.
Tako ova studija samo dopunjuje ustaljeno mišljenje da je odabir onoga što čitamo uvek ličan – u uskoj vezi sa karakteristikama koje nosimo kao individue. S druge strane, pošto je u njenoj osnovi ispitivan korelacijski odnos između knjige i drugih medija, otvara se prostor za moguća proučavanja u čijem središtu će se naći pitanje na koji način odabrana knjiga može da utiče na pojedinca.
Možda ćemo baš ovog leta biti u prilici da pročitamo nešto što pre nikada ne bismo ni pogledali. Upravo u tome leži snaga i moć knjige – da promeni i iznenadi, jer ono što čitate, govori o tome ko ste ali isto tako utiče na to ko ćete postati.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
