Nemačka automobilska industrija nastavlja da pokazuje znake duboke transformacije i povlačenja iz modela koji je decenijama predstavljao simbol evropske ekonomske stabilnosti. Kompanija Mercedes-Benz prodala je sve svoje auto-salone u Berlinu i Brandenburgu, čime je pogođeno između 1.100 i 1.500 zaposlenih. Ovaj potez mnogi u Nemačkoj vide kao još jedan signal da se nekadašnji industrijski gigant nalazi pod snažnim pritiskom rastućih troškova, slabe potražnje i promena na globalnom tržištu automobila.
Prema informacijama iz Štutgarta, sedam lokacija Mercedesa – pet u Berlinu i dve u Brandenburgu – preuzima britanska kompanija ,,Global Auto Holdings“ (GAHL), koja već upravlja Mercedesovim objektima u Velikoj Britaniji i SAD. Transakcija još čeka odobrenje antimonopolskih vlasti, ali bi trebalo da bude završena do kraja godine.
Iako je kompanija pokušala da umiri javnost tvrdnjama da je reč o „strateškoj reorganizaciji“, u nemačkim sindikatima raste zabrinutost zbog sudbine zaposlenih i budućnosti čitave mreže prodajnih centara. Sindikat IG Metall upozorava da bi talas prodaja mogao da se nastavi širom zemlje, jer je još 2024. godine najavljeno povlačenje Mercedesa iz direktnog upravljanja desetinama salona širom Nemačke.
Ono što posebno zabrinjava nemačku javnost jeste činjenica da Berlin, nekada simbol privredne ekspanzije i industrijske moći, sve češće postaje mesto zatvaranja, prodaja i restrukturiranja velikih kompanija. Kritičari upozoravaju da visoki troškovi energije, skupa radna snaga, zelena tranzicija i sve jača konkurencija iz Kine guraju nemačku auto-industriju u ozbiljnu krizu.
Mercedes je prošle godine već prodao filijale u Koblencu, Majncu, Dortmundu i Libeku, dok su početkom ove godine potpisani ugovori za prodaju lokacija u Ahenu, Kaselu, Hanoveru, Vircburgu i drugim gradovima. Time se potvrđuje trend postepenog povlačenja proizvođača iz tradicionalnog modela poslovanja.
Za mnoge Nemce ovo nije samo poslovna vest, već simbol promena koje potresaju čitavu zemlju. Industrija koja je decenijama bila motor nemačke ekonomije sada sve češće govori jezikom štednje, prodaja i restrukturiranja. U zemlji koja je nekada bila sinonim za sigurnost radnih mesta i industrijsku snagu, sve više radnika strahuje da bi „nemačko ekonomsko čudo“ moglo postati prošlost.
Piše: Stefan Stojanović
