Penzije su osetljiva tema u svim evropskim zemljama. Jer demografija sve više otežava finansiranje prihoda za pristojan život u starosti. U Nemačkoj je upravo postignut dogovor o penzionoj reformi.
Vladajuća koalicija u Nemačkoj, koju čine CDU, CSU i SPD, uspela je kasno sinoć da postigne kompromis o kontroverznoj penzionoj reformi. Nacrt zakona trebalo bi da se nađe na dnevnom redu parlamenta ove godine. Plan je da se stopa penzije u odnosu na platu zadrži na 48 odsto do 2031. godine.
Međutim, prateći dokument koji prati planirani zakon o penzijama obećava temeljnu penzionu reformu sledeće godine. Ovo je u skladu sa Mladom unijom (Junge Union, JU), omladinskim krilom CDU i CSU, koji su se snažno protivili prethodnom planu da se stopa penzije zadrži na 48 odsto plate nakon 2031. godine. Članovi JU su upozorili da bi to rezultiralo milijardama evra troškova koje bi plaćale buduće generacije.
Mlada unija ima 18 poslanika u Bundestagu, što znači da bez njenih glasova nije moguće usvojiti nove penzijske propise, piše DW.
Posebna komisija za penzijsku reformu
Posebna komisija, koja bi trebalo da bude osnovana ove godine i koja bi trebalo da predstavi predloge do kraja drugog kvartala 2026. godine, trebalo bi da se bavi time kako bi buduća reforma trebalo da izgleda. Zatim bi trebalo da uđe u zakonodavnu proceduru u drugoj polovini sledeće godine, najavio je kancelar Fridrih Merc.
Nova komisija će se baviti i pitanjem povećanja starosne granice za penzionisanje. Za koalicionog partnera SPD, ovo je do sada bio tabu.
U budućnosti, naglasak bi trebalo da bude na privatnom penzionom osiguranju kao dopuni zakonskoj penziji. Savezna vlada bi trebalo da podrži razvoj privatne štednje među mlađom generacijom dividendama iz paketa akcija vrednih deset milijardi evra. U tom kontekstu, kancelar Merc je najavio akviziciju državnih akcija u Telekomu, Dojče postu i Komercbanci.
Kakva je regulativa u drugim evropskim zemljama?
Evropska unija pretpostavlja da će broj stanovnika zemalja članica, sa stabilnom imigracijom, pasti sa sadašnjih 451 miliona na oko 432 miliona u 2070. godini. Istovremeno, udeo starijih osoba brzo raste. Već danas, u mnogim evropskim zemljama, oko četvrtine stanovništva ima 65 godina ili više. Ali ako broj ljudi radnog doba opadne, sve manje zaposlenih će morati da finansira sve veći broj penzionera.
Jedno je sigurno: postojeći penzijski sistem, zasnovan na takozvanoj generacijskoj solidarnosti, u kojem se doprinosi zaposlenih direktno prenose na penzionere, dostigao je svoje granice. Već danas, u Nemačkoj i mnogim drugim zemljama EU, nešto više od dva zaposlena plaća doprinose za jednog penzionera. Ovaj odnos će se u budućnosti pogoršati.
Državni budžet kao finansijer penzija
Pošto doprinosi zaposlenih za penzije nisu dovoljni za finansiranje svih penzija, vlade moraju da podrže penzijsko osiguranje i poreskim novcem. U Nemačkoj je ova subvencija ove godine iznosila preko 100 milijardi evra i mogla bi da poraste na preko 150 milijardi do 2040. godine – to bi bilo oko šest do sedam procenata BDP-a. Italija trenutno najviše troši na penzije u Evropi – skoro 16 procenata BDP-a.
Švedska i baltičke države su se svesno odlučile za drugačiji pristup. Njihove penzije uglavnom prate jednostavnu logiku: samo ono što se uplati može se isplatiti. Ako prihodi padnu zbog demografskih trendova, to se odražava na usklađivanje penzija.
Ovaj proračun je dobar za državni budžet, ali donosi i socijalne probleme. U baltičkim državama, relativne stope siromaštva u starosti su među najvišim u Evropi, jer penzije ne prate rast plata i cena.
Devet zemalja EU sada povezuje starosnu granicu za penzionisanje sa očekivanim životnim vekom – među njima su Danska, Holandija, Estonija i Slovačka. Dugoročno gledano, OECD procenjuje da bi zakonska starosna granica za penzionisanje mogla biti podignuta na oko 70 godina ili više u nekoliko zemalja.
Holandija i Danska – najodrživije finansiranje
Penzijski sistemi u Evropi su složeni. Mnoge zemlje imaju mešovite sisteme koji kombinuju penzijske doprinose, kapitalne investicije i osnovno socijalno osiguranje.
Danska i Holandija se često navode kao antiteza čisto doprinosnog penzionog sistema. Obe imaju državnu osnovnu penziju za sve koji su živeli u zemlji. Ova penzija se ne finansira doprinosima, već porezima. Ovo širi krug onih koji uplaćuju u sistem, bez izuzetka. U Nemačkoj, na primer, samozaposleni i državni službenici ne moraju da uplaćuju u državno penzijsko osiguranje, piše Poslovni dnevnik.
Penzije iznad osnovne penzije gotovo u potpunosti se finansiraju kapitalnim investicijama. Zaposleni uplaćuju u kolektivne penzijske fondove preko svojih poslodavaca, koji ulažu njihov novac na tržišta kapitala. Moguća je i privatna štednja. Ali je takođe istina: ovi penzijski fondovi zavise od dešavanja na finansijskim tržištima.
Nakon pada Gvozdene zavese, nekoliko zemalja Centralne i Istočne Evrope tražilo je alternative svojim doprinosnim penzijskim sistemima. Tokom 1990-ih i 2000-ih, Poljska i Mađarska su uvele obavezne kapitalizovane elemente, u kojima je deo penzijskih doprinosa otišao u privatno upravljane fondove. Tokom finansijske krize i u vremenima političkih tenzija, obe zemlje su u velikoj meri povukle ove reforme: štednja je vraćena u državni penzijski sistem.
Rizik od siromaštva se povećava
Cilj reformi je da se obezbedi finansijska održivost sistema u budućnosti. Međutim, bez obzira na izabrani put, očekuje se da će buduće penzije biti relativno niske u odnosu na plate, osim ako ljudi ne rade duže ili privatno ne štede za starost.
OECD izveštava o prosečnoj neto stopi penzija od oko 61 odsto plate za prosečnog zaposlenog u Evropi. To znači da u penziji osoba prima oko trećinu manje novca nego kada je radila. Međutim, postoje značajne razlike: dok je u Estoniji, Litvaniji ili Irskoj ova stopa delimično ispod 40 odsto, zemlje poput Holandije, Portugalije ili Turske dostižu vrednosti iznad 90 odsto. Nemačka, Francuska i Švedska su u sredini.
Međutim, privatna štednja i vlasništvo nad nekretninama su takođe ključni za životni standard u starosti, zbog čega se niske državne penzije u nekim zemljama mogu ublažiti ovom dodatnom štednjom.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
