Naftne kompanije koje posluju u Srbiji pripremile su se za uvoz većih količina naftnih derivata zbog uvođenja sankcija NIS-u, rekao je za RTS generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović. Istakao je da te kompanije imaju dovoljno maloprodajnih objekata, ali da su skladišta u veleprodaji optimizovana za tržište na kojem postoji i radi rafinerija i da nisu predviđeni za stvaranje velikih zaliha.
Vlada Mađarske i kompanija MOL najavile su da će povećati isporuke goriva Srbiji zbog uvođenja sankcija NIS-u. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da su se i druge naftne kompanije pripremile za uvoz većih količina naftnih derivata.
„Recimo, u odnosu na 2023. godinu koja je jedna godina uobičajenog odnosa između derivata nafte iz domaće proizvodnje i uvoza koji je bio na našem tržištu. Recimo, prosečan mesečni uvoz benzina je bio 5.300 tona, sad je negde oko 13.000 tona. Prosečan mesečni uzvoz dizela je bio oko 36.000 tona, ovih prvih osam meseci 2025. godine to je već 58.000 tona“, rekao je Mićović.
Kako je objasnio, to već pokazuje da su zapravo aktivirali svoje izvore za uvoz veće količine.
„S jedne strane da bi podigli nivo zaliha, komercijalnih zaliha u svojim skladištima kako bi bilo otporniji na eventualne druge poremećaje i kako bi obezbedili zapravo i za buduće dane, ako dođe do još većih poremećaja, da mogu da isporučuju tržištu“, istakao je Mićović.
Govoreći o broju prometnika naftnih derivata i maloprodajnih objekata, Mićović je rekao da ih ima sasvim dovoljno i da mogu da pokriju tržište.
„Što se tiče veleprodajnih skladišta, ti kapaciteti su zapravo optimizovani za takvo tržište na kojem postoji i radi rafinerija u Pančevu. Oni nisu predviđeni za stvaranje nekih velikih zaliha i promet daleko veće količine robe od ove sada. Mi smo u Srbiji svedoci da se uvozi znatno više, ali tu se onda dosežu i neke granice mogućnosti. Može još da se poveća u određenoj meri, ali je sada potrebno da se preduzmu neke mere koje će olakšati i ubrzati taj uvoz“, naveo je Tomislav Mićović.
Kada je reč o okviru za reagovanje u kriznim situacijama, Mićović je objasnio da je Udruženje naftnih kompanija između predložilo bolju koordinaciju kada je reč o logistici u dostavljanju nafte vozovima i baržama.
„Koordinacija između različitih resora, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva energetike i naftnih kompanija, ta koordinacija mora biti intenzivnija prosto da bismo od ovog sistema koji imamo dobili maksimum“, naglasio je Mićović.
Istakao je da su rizici još 2019. navedeni u Uredbi o reagovanju u kriznim situacijama na tržištu nafte i ne mogu da se pojave novi rizici.
„Prvi rizik je prestanak dotoka sirove nafte u Srbiju. Drugi je zaustavljanje rafinerije. Prva dva najveća rizika, zapravo, jedan se već ostvario, sirova nafta ne dolazi u Srbiju, drugi je na pomolu da se ostvari. Upravljanje tih rizika je sad pred nama i treba da budemo oprezni i svi da se uključimo u to“, rekao je Mićović.
