Profesorika Veronika Grim jedna je od najvažnijih nemačkih ekonomskih stručnjakinja. Predaje ekonomiju na Tehničkom univerzitetu u Nirnbergu, sa specijalizacijom za energetiku.
Od 2020. godine članica je Saveta ekonomskih stručnjaka, takozvanih „ekonomskih mudraca“. Za nemački „Bild“ iznela je svoju prognozu o platama, penzijama i tržištu rada u Nemačkoj.
Na pitanje šta radnici mogu da očekuju kada su u pitanju plate u 2025. i 2026. godini, Grim je izjavila:
„To zavisi od toga koliko će porasti troškovi rada koji nisu povezani sa platama. Trenutno se očekuje nagli rast tih troškova, jer se ništa ne preduzima po pitanju penzija, a sistemi socijalnog osiguranja su veoma skupi“, kaže Grim.
Pad plata
Grim kaže da se plaši da će doći do smanjenja plata, odnosno pada neto zarada.
„Bojim se da će okvirni uslovi postati izazovniji. Videćemo razvoj koji nije povoljan za ljude: naime, kada bude manje zaposlenih u industriji, a sve više u slabo plaćenim sektorima. Tome moramo da se suprotstavimo. Donosioci odluka moraju da obezbede atraktivne uslove – na primer, da stvore potencijal za rast u oblastima veštačke inteligencije i digitalizacije“, rekla je Grim.
Bez rasta minimalne zarade
Ekonomistkinja se ne slaže sa idejom da minimalna satnica poraste na 15 evra do 2026. godine.
„Ne bih povećavala minimalnu zaradu. Ako sada ponovo pomerimo strukturu plata naviše, u situaciji kada je produktivnost rada već niska, u budućnosti ćemo imati problem sa međunarodnom konkurentnošću. Tada će privreda biti pod pritiskom“, rekla je Grim.
„Idealno bi bilo da penzioneri budu spremni na činjenicu da će morati da naprave neka manja odricanja. Nećemo moći da zadržimo granicu (nivo penzije od 48 odsto, prim. aut.) i da tvrdimo da penzije ne smeju da se smanjuju. Uvek mora da postoji ravnoteža: između visine doprinosa i individualnog nivoa“, navela je Grim.
„To bi svakako moglo da se desi. Takođe bi moglo da dođe i do ukidanja praznika. Moramo da učinimo sve što možemo“, kaže Grim.
Kasnije u penziju
„Rešenja za penzioni sistem već su dugo na stolu. Na primer, moglo bi da se postepeno povećava starosna granica za odlazak u penziju, u skladu sa očekivanim životnim vekom. Takva veza bi bila dobra, kako ne bismo morali stalno da raspravljamo o tome. To ne znači da odmah idemo na 70 godina“, rekla je Grim.
„Dakle, mogli bismo da dostignemo granicu od 68 godina za osam godina, na primer. Mogli bismo i da dozvolimo da se postojeće penzije usklađuju sa rastom cena, a ne sa platama“, navela je Grim.
Govoreći o tržištu rada, na kojem trenutno ima 3 miliona nezaposlenih, Grim je izjavila:
„Privreda je već pod pritiskom. Dolazi do smanjenja broja zaposlenih. To ne vodi uvek do otpuštanja, već do toga da se radnici koji odu – ne zamenjuju. Već sada vidimo da broj zaposlenih u industriji opada, dok raste u zdravstvu i javnom sektoru. To nije zdrav razvoj. Moramo da obezbedimo veću automatizaciju u javnom sektoru, zdravstvu i sestrinstvu, kako bi se smanjila potreba za radnom snagom“, kaže Grim.
