DW: Ventil je zavrnut, Nemce čeka štednja

Severni tok 1 je opet trebalo da proradi ove subote (3. septembar), ali od toga nema ništa. U Rusiji se izgovaraju kvarovima, u Berlinu im ne veruju. Nemačka se sprema za zimu bez ruskog gasa.

Gas i dalje ne teče Severnim tokom 1 koji spaja Rusiju i Nemačku. Prema saopštenju Gasproma, u čije se razloge u Nemačkoj otvoreno sumnja, razlog je curenje nafte u jednom kompresoru za gas.

Uz to su objavljene i fotografije koje bi trebalo da ilustruju problem u kompresionoj stanci Portovaja kod Sankt Peterburga. „Transport gasa kroz Severni tok 1 biće potpuno obustavljen do otklanjanja nedostataka“, saopštio je Gasprom u petak, pozivajući se na odluku ruske nadzorne institucije.

Za reč su se odmah javili iz Simensa, nemačke firme koja pravi turbine i komponente za ovaj gasovod. „Takva dijagnoza“, kažu iz Simensa, misleći na curenje u kompresoru, „ne predstavlja tehnički razlog za obustavu rada.“

Oni ukazuju da u Portovaji ima dovoljno drugih turbina i da gas ka Nemačkoj teoretski može da teče nesmetano. U Berlinu gotovo otvoreno kažu da je u pitanju političko zavrtanje ventila pod lošim izgovorima.

Postepeno zavrtanje

Do sredine juna Gasprom je još isporučivao količine koje su koristile otprilike tri četvrtine maksimalnog kapaciteta gasovoda. To je potom naglo smanjeno na tridesetak odsto, a onda – posle redovnog godišnjeg održavanja u julu – na svega petnaestak odsto.

Sada gas više uopšte ne teče, i ne zna se da li će opet i kada.

Uprkos „nepouzdanosti Rusije“, Nemačka će imati sigurno snabdevanje, istakla je portparolka Ministarstva ekonomije u Berlinu i dodala da se nastavljaju mere za jačanje nezavisnosti od ruskih energenata. „Zbog toga smo sada u bitno boljem položaju nego pre nekoliko meseci“, rekla je ona.

Slično je na Tviteru napisao Klaus Miler, šef nemačke Agencije za mreže zadužene za energetiku. „S obzirom na odluku da se do daljeg ne isporučuje gas kroz Severni tok 1, na značaju dobijaju LNG terminali, stanje u skladištima gasa i potreba da se značajno štedi.“

Nemačka skladišta su popunjena sa 84,3 odsto, što znači da će se ispuniti zakonski cilj da do oktobra popunjenost bude najmanje 85 odsto. U novembru popunjenost treba da bude 95 odsto.

Ali, za relativno mirnu zimu – mada sa paprenim cenama posebno za one koji se greju na gas – potrebne su i uštede.

Od početka septembra je na snazi paket mera koji pogađa pre svega javne i administrativne zgrade. Tamo je minimalna dopuštena temperatura u kancelarijama sada 19 umesto 20 stepeni, u gradskim bazenima ili sportskim halama nema više tople vode za tuširanje. Spomenici, trgovi i zgrade neće više biti osvetljeni radi estetike.

Neke mere pogađaju i privatnike. Tako butici i prodavnice neće smeti da drže otvorena vrata sve vreme, svetleće reklame se gase u 22h, a zabranjeno je grejanje privatnih bazena.

– Nalazimo se u ekstremno ozbiljnoj situaciji. Ljudi moraju da shvate da je ovo ekonomski rat i da se tako ponašaju, umesto što malodušno pokušavamo da ponešto malo promenimo – kaže En-Sofi Kurbo iz Centra za globalnu i energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija.

Skupi topli stanovi

U Nemačkoj opada podrška za sankcije protiv Rusije ukoliko to dovodi do viših cena posebno energenata. Doduše, i pod tim uslovima tesna većina (53 odsto) i dalje podržava sankcije, pokazalo je istraživanje Dojčlandtrend.

Građani vape za pomoći države u ovoj krizi, posebno pošto je istekao tromesečni popust na gorivo i jeftina cena gradskog i prigradskog prevoza.

Mušterije već dobijaju dva do tri puta uvećane račune za gas, a na sve to od oktobra dolazi i „doplata“ kojom država namerava da pomogne dobavljačima gasa. Prema procenama, prosečno domaćinstvo koje se greje na gas će samo na konto te doplate godišnje davati oko 500 evra više.

S druge strane, svaki poreski obveznik bi sa idućom platom trebalo da dobije jednokratnih 300 evra državne pomoći zbog energetske situacije. Mnogi se boje da će to biti samo kap na vreo kamen.