„Do rasta cena hrane u svetu doveli su pandemija i enormno štampanje dolara koje je pokrenulo tražnju i izazvalo nestašice. Sve dok traje pandemija cene će ići naviše, pa to neće izbeći ni Srbija u meri u kojoj to može da dozvoli kupovna moć njenih građana“, smatraju stručnjaci.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) cena prehrambenih proizvoda u aprilu je porasla 1,7 posto u odnosu na mart ove godine, ali u odnosu na april prošle godine čak 30,8 posto. Cene hrane u svetu rastu već 11 meseci i na najvišem su nivou od 2013. godine.
Prema novom izveštaju FAO, najveći rast cena beleži šećer, skoro 60 posto u odnosu na april mesec 2020. godine, a potom žitarice – 26 odsto.
Pandemija i štampanje novca podigli cenu hrane
Na pitanje šta su uzroci i koliko će da traje ovakva situacija, sagovornici Sputnjika, agroekonomista Milan Prostran i sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović saglasni su da je glavni krivac pandemija kovida, odnosno povećana tražnja tokom nje, pa se i kraj rastu cena može očekivati tek kada se svet izbori sa pandemijom. Po oceni Prostrana to se ne bi moglo očekivati pre polovine iduće godine.
Cene hrane u svetu rastu već 11 meseci i na najvišem su nivou od 2013. godine.
On objašnjava da je rast cena poljoprivrednih sirovina doveo do rasta cena prehrambenih proizvoda, pogotovo što je od jeseni došlo do jako velikog povećanja cene kukuruza, soje, suncokreta, pa onda i ulja, ali i pšenice u nešto manjoj meri.
– Procene za sledeću godinu su da će to biti još izraženije, što po malo brine. A za te berzanske proizvode uzrok je i veliko štampanje dolara koje je na američkom tržištu izazvalo rast cena hrane i nekih sirovina. Oni su odštampali više od 20.000 milijardi dolara sa namerom da povećaju tražnju – napominje Prostran.
A čim je povećana tražnja odmah su tu i nestašice, pogotovo što tokom pandemije i zatvaranja granica liberalni koncept globalnog tržišta i razmene robe nije funkcionisao.
Psihološki rast cena
– Pandemija je jedan od uzroka jer je zavladala panika u zemljama zapadnog sveta, kapitalističkim, koje nisu imale navike da stvaraju bilo kakve rezerve i koje nikada nisu osećale nikakve rizike u smislu snabdevenosti tržišta. Negde je panika čak izazvala i stampedo za hranom i za nekim drugim sirovinama kao što su nafta, benzin. To je jedna psihološka situacija, takozvani psihološki rast cena koji za neke stvari ima osnova, ali za veliki deo nema – ističe poznati agroekonomista.
On napominje da koliko god neki ekonomisti potcenjivali poljoprivredu Srbije u smislu da je ekstenzivna, neproduktivna, ipak su svi morali da priznaju da je ona imala najveći doprinos stabilnijoj situaciji u čitavoj zemlji i njene su velike zasluge što je prošla godina izvučena samo sa minusom od jedan odsto BDP-a.
Pandemija i veliko štampanje dolara koje je na američkom tržištu izazvalo rast tražnje, a onda i nedostatak namirnica, doveli su do rasta cena hrane.
Ni Srbija, naravno, ne može da ostane mimo sveta i neke cene su već otišle naviše.
– Sve što ulazi u proces proizvodnje utiče na rast cena. Struji je povećana cena u Srbiji, povećana je cena nafte, cena sirovina – pšenice, kukuruza, a to sve vuče za sobom cenu mesa, mleka, ulja, brašna. Ali mi još nemamo razloga da strahujemo od nekih većih cenovnih turbulencija – ocena je Prostrana koji napominje da država ima mehanizme kojima može da reaguje, poput toga da iz rezervi povuče neku robu i tako utiče na smanjenje cene, ako bude bilo neophodno.
Ograničava i kupovna moć
On kaže da se raduje cenama poljoprivrednih sirovina jer su, kako ističe, godinama bile potcenjene. Podseća da je kukuruz dugo bio 15 dinara za kilogram, a sada 24 -25 dinara, što je, kako smatra, lepa cena koja će malo da oporavi primarne poljoprivredne proizvođače.
Prostran ipak smatra da mi u Srbiji nećemo gladovati, jer imamo agrarnu državu, ali i dodaje da za to postoji još jedan razlog:
– Kupovna moć građana nije velika i to je ograničavajuće. Možete vi da ponudite šta god hoćete i hleb po ceni od 500 dinara, ako ljudi nemaju para neće kupiti kilogram, nego 200 grama. Tu postoji ta logika koliko para, toliko muzike.
Budimović predviđa da će u Srbiji i dalje rasti cene, prvenstveno žive stoke, mleka.
– Rast cena kukuruza i sojine sačme na berzama je porastao pa se i u Srbiji odrazio na poskupljenje stočne hrane kao prve karike u lancu proizvodnje. Samim tim došlo je do povećanja cena hrane u maloprodaji – kaže on.
Druga bitna stvar koja je uticala na kretanja na svetskom tržištu je, smatra on, to što su se Rusija i Kina, pogođene pandemijom, orijentisale na sopstvenu proizvodnju. One su od velikih uzvoznika postale veliki proizvođači hrane. Kina još ne u toj meri da može da zadovolji sve svoje potrebe. Prostran napominje da je Rusija imala rekordnu proizvodnju pšenice i najveći profit ostvarila baš zahvaljujući njenoj prodaji.
Domaćinsko ponašanje
Budimović ističe da je odličan prošlogodišnji rod kukuruza učinio da u prva tri meseca iz Srbije bude izvezeno 52 posto više kukuruza nego prošle godine u istom periodu. On smatra da bi u ovakvoj situaciji sa konstatnim rastom cena hrane na svetskom tržištu trebalo domaćinski da se ponašamo i da ne dozvolimo da ostanemo bez dovoljno hrane za životinje.
– Izvoznici naravno koriste ugovore koje su napravili prošle godine i profitiraju. Država je trebalo da obezbedi određenu količinu kukuruza, sojine sačme, sunkcokreta za proizvodnju osnovnih životnih namirnica, pa tek potom da dozvoli izvoz tih ratarskih kultura – smatra sagovornik.
I on je mišljenja da na pad cena ubuduće ne možemo da računamo. Prognoze govore da će potrošnja mesa na Dalekom istoku – u Vijetnamu i Kini, porasti 22 odsto, tako da će cena najverovatnije rasti. Ako ništa drugo, ostaće na istom nivou. Da se vrati na početni nivo sigurno neće, uveren je Budimović.
