Već sada je starosna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj 67 godina, a 17 odsto stanovštva umre ranije. Uprkos tome, zbog korone su ponovo sve glasniji oni koji traže da se ta granica pomeri – na 69 godina.
Demografska kretanja ugrožavaju penzione sisteme i razvijenijih zemalja. Na Balkanu je dodatni problem masovni odlazak radno sposobnih u inostranstvo. Manje radnika, više penzionera – to vodi siromaštvu u starosti.
U Nemačkoj je od 2012. starosna granica za penzionisanje podignuta na 67 godina. Prema trenutnim podacima, postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje na 67 godina znači da sve više ljudi umre pre nego što ode u penziju.
U 2019. godini 17 odsto svih preminulih u Nemačkoj nije navršilo 67 godina, 14,4 odsto nije doživelo ni 65. godinu. Ovo proizlazi iz odgovora saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova na zahtev poslaničke grupe Levice, prenosi „Noje Osnabriker cajtung“.
„Raspodela odozdo prema gore“
Ako se starosna granica za odlazak u penziju poveća na 69 godina, logično je da čak i više ljudi ne bi dostiglo starosnu granicu za odlazak u penziju. U 2019. godini 19,8 posto svih preminulih bilo je mlađe od 69 godina, odnosno skoro svaki peti.
– Brojevi govore jasnim jezikom: što je starija dob za odlazak u penziju, to će je manje ljudi doživeti – rekla je Sabine Cimerma.
Budući da ljudi sa malim primanjima žive kraće, pomeranje starosne granice za penzionisanje znači „raspodelu odozdo prema gore“. Nemačkoj nisu potrebne diskusije o daljem pomeranju starosne granice za odlazak u penziju, „već pre o povratku na penziju sa 65 godina“, rekla je predsedavajuća Odbora za starije osobe u Bundestagu. Svako ko opravdava veću starosnu granicu za odlazak u penziju povećanjem očekivanog životnog veka „krije pola istine“, nastavlja Cimerman.
Jer prosečan broj zdravih godina života u Nemačkoj stagnira. „Mnogi ljudi ne dostiže godine za odlazak u penziju u dobrom zdravlju. Za njih je svako povećanje starosne granice za odlazak u penziju smanjenje njihove penzije, jer su prinuđeni da se penzionišu ranije“, rekla je poslanica Levice.
Ekonomski instituti pozivaju na penziju sa 69 godina
U aprilu je nekoliko ekonomskih instituta predložilo povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 69 godina s obzirom na opterećenost državnog budžeta zbog pandemije.
„Takav korak doneo bi dvostruku korist“, pišu ti instituti u prolećnom izveštaju za Saveznu vladu. S jedne strane, povećali bi se prihodi penzijskog osiguranja, a s druge strane, više ljudi bi bilo dostupno za tržište rada.
Nemačka ima sve manje stanovništva koje je sve starije, rekao je potpredsednik Instituta za ekonomska istraživanja Hale (IWH) Oliver Holtemeler. U budućnosti će razlika između broja mladih koji dolaze na tržište rada i starih koji ga napuštaju biti oko 400.000 ljudi manje na godišnjem nivou. Ekonomista je upozorio da bi to oštetilo nemačku privredu.
