Vaskršnji dar od 300 evra anonimne donatorke iz Švajcarske stigao je u dom našeg dugogodišnjeg štićenika Aleksandra Smukova (16), slepog mladića iz Dobrinaca kod Rume. Time je donela veliku radost i trenutak predaha od raznih nevolja u domu gde bolest i borba sa surovom svakodnevicom ne prestaju.
– Želimo da se u ime cele porodice zahvalimo toj divnoj ženi koja misli na nas i uvek se trudi da nas obraduje. Neka joj se dobro dobrim vrati. Njena podrška za nas je velika kao kuća. Borba za život, za zdravlje i ono najosnovnije je kod nas neprestana, dakle, sve je po starom i zato je svaki dinar toliko dragocen. Najviše se bojimo za supruga Duška. On je naš najveći oslonac, a ne može više da radi, brzo se umara i jednostavno od operacije srca više nije isti. Samim tim ni naš život. Jedini naš životni pokretač su Aca i bliznakinje Ivana i Nikolina. Radi njih ne smemo da klonemo i moramo stalno gledati napred – rekla je majka Aleksandra Smukov i dodala:
– Zahvaljujući njenom daru rešićemo deo problema koji nas stalno pritiskaju. Pod tim podrazumevam sredstva za Acino školovanje, pelene za odrasle za Ivanu i Nikolinu, ali i za lekove Dušku i meni. To nekako uvek dođe deficitarno, a bez toga se ne može. Mi živimo od našeg malog imanja i onoga što je Duško zarađivao u nadnici. Otkad se razboleo, više nije u mogućnosti da trči na sve strane, pa se često nađemo u neprilici. Dobri ljudi nas nekako tada dignu i ne daju nam da posustanemo zbog čega ćemo im biti zahvalni dok smo živi.
Za zli usud Aleksandra Smukova i njegove porodice, podsećanja radi, naši humani zemljaci saznali su pre više od decenije, kad je zbog malignog tumora očiju uprkos svim naporima lekara ostao bez vida. Da situacija bude još teža, Aleksandra i Dušan Smukov morali su tada da brinu i o starijim ćerkama Ivani i Nikolini, obolelim od cerebralne paralize, zbog čega su bili na velikim mukama. Uspeli da ih prebrode uz pomoć humanih zemljaka širom sveta što Smukovi nikada neće zaboraviti. Posebno imajući u vidu i to da je tada životno ugroženom Aci omogućeno lečenje u Nemačkoj koje roditelji sami nikako nisu mogli da plate.
– Da nije bilo dobrih ljudi onda kad je Acin život bio u opasnosti, ne znam šta bi s nama danas bilo. Zato želimo da se do neba zahvalimo i svim čitaocima „Vesti“. Aca im šalje posebne pozdrave i svu svoju ljubav. Istina je da je nama stvarno svaka pomoć zlata vredna. Mi sigurno nismo materijalno bogati, ali bogati i blagosloveni jesmo ovakvim prijateljima i to je nešto što nema cenu – zaključila je Aleksandra.
Takmičar u duši
Hendikep koji ga prati od najranijih dana mladi Aleksandar Smukov nadmašio je izuzetnim talentom i visprenošću u svemu što radi jer se danas kreće kao da vidi, radi na kompjuteru, igra šah, vozi bicikl, pliva, igra pikado… Zato je postao i ostao miljenik zemljaka.
– Aca je na našu veliku radost već treći razred Pravno-birotehničke škole i odličan je đak. Izuzetno sam ponosna na njega i radujem se što i pored svog hendikepa postiže tako dobre rezultate ne posustaje. Pravi je takmičar u duši. S druge strane, Ivana i Nikolina su naša bolna rana. Ima raznih dana, ali najteži su oni kad je čovek u potpunosti svestan da će im ceo život biti potrebna nega i neko ko će biti uz njih – rekla je majka Aleksandra i sama lošeg zdravstvenog stanja.
Imamo neverovatne prijatelje
Imajući u vidu to da mladi Aleksandar ima dve starije bolesne sestre o kojima treba voditi brigu danonoćno, ali i da njegovi roditelji nisu dobrog zdravlja, ne čudi što o Smukovima više od decenije pišemo i zašto im je svaka pomoć poput dara s neba.
– Uprkos svemu što je našu porodicu snašlo, nepobitna činjenica je da imamo neverovatne prijatelje širom sveta. Bili su uz nas u najkritičnijim vremenima i nisu nas napustili, a plemeniti čitaoci „Vesti“ su najbolji dokaz za to – kazala je Aleksandra.
