Savezni zavod za zapošljavanje u Nemačkoj objavio je spisak plata u toj državi u koju i mnogi Balkanci odlaze da rade.
Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684, vodoinstalatera 3.056, kasira 2.214, konobara 1.934, kuvara 2.284, molera 2.776, zidara 3.214, tesara 3.153…
Ali, to su iznosi koje radnik ne dobije na ruke jer se od tog iznosa prvo mora namiriti država preko poreza i doprinosa. Plaća se i porez Crkvi.
Visina poreza koji se odbija od plate zavisi o poreskoj klasi zaposlenog, a u računici ulogu igra i to da li je radnik u braku ili je samac, da li je samohrani roditelj, koliko ima dece i drugi podaci.
Nemci imaju šest poreskih klasa. Treća se, na primer, preporučuje supružnicima čiji partner nema primanja ili su njegova mnogo manja, dok se četvrta preporučuje bračnim parovima koji zarađuju otprilike jednaku platu. Što je veća plata, veća je i razlika kod promene poreskih klasa.
Na neto platu u Nemačkoj utiče više faktora, od poreske klase do broja dece, crkvenog poreza i osiguranja.
Ako neko ima bruto platu od 3.000 evra, neto plata u prvoj poreskoj klasi biće mu 1.938 evra, drugoj 1.991, trećoj 2.226, četvrtoj 1.938, petoj 1.575, a šestoj 1.533 evra.
Nemačka ima i određenu minimalnu satnicu. Početkom ove godine došlo je do povećanja minimalne plate po satu rada sa 9,19 na 9,35 evra po satu rada.
Minimalna satnica uvedena je 2015. godine i bila je 8,50 evra. Od tada stalno raste, a do sredine 2022. godine trebalo bi, prema procenama, da iznosi 10,45 evra.
