Najnoviji podaci Eurostata potvrđuju da je ekonomska politika države ispravna, jer Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi u trećem kvartalu ove godine.
– Pad BDP-a Srbije u trećem kvartalu u odnosu na prošlu godinu iznosi 1,3 odsto, i to je odličan rezultat, pogotovo imajući u vidu da je pad u evrozoni 4,4 odsto, kao i da su pojedinačno sve druge zemlje u Evropi imale mnogo veći pad. To zvanično potvrđuje Evropski zavod za statistiku u svom današnjem izveštaju – kazao je Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Republike Srbije.
On je ocenio da je rezultat Srbije odličan i da pokazuje koliko je domaća privreda postala otporna i da uspeva da odoleva ekonomskim posledicama krize.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je to odlična vest i da se moramo truditi da takvo stanje i održimo.
– Sasvim je sigurno da je to odlična vest, ali moramo to održati. Takođe biće veoma važno kako će se odvijati situacija u zemljama Evropske unije i koliki će biti njihov pad BDP, jer naš izvoz ide do 60 odsto u ove zemlje – ukazuje Kovačević.
Ekonomista Hasan Hanić kaže da je u Srbiji registrovan najmanji pad BDP-a.
– To je dobro. S jedne strane, naša privreda ne zavisi od grana poput turizma, koji je najviše pogođen epidemijom korona virusa. Sa druge strane, preduzete su velike mere da se pomogne firmama i pojedincima, što je dalo rezulat – navodi dr Hanić.
I privrednici su umereni optimisti u pogledu poslovnih očekivanja i rasta prometa u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za većinu su domaća tražnja i izvoz ključni za unapređenje poslovanja, pokazala je najnovija kvartalna analiza Privredne komore Srbije .
Analiza je pokazala da privrednici planiraju da povećaju ili zadrže ulaganja na istom nivou, najviše u opremu, a računaju i na stabilnu zaposlenost, tako da 94 odsto anketiranih ne očekuje smanjenje broja zaposlenih. U kvartalnom istraživanju učestvovale su 884 kompanije iz različitih sektora privrede, a pozitivna poslovna očekivanja, uprkos neizvesnosti zbog pandemije za četvrti kvartal 2020. godine ima 41 odsto ispitanika, najviše u prehrambenoj industriji i trgovini.
Našom ekonomijom bavio se i USAID, čija je anketa „1.000 preduzeća“ utvrdila da je srpska privreda u uslovima krize, izazvane pandemijom, pokazala „tradicionalnu dozu žilavosti“, koja nije samo posledica upornosti, borbe za opstanak i inata, već i boljeg razumevanja digitalnog sveta i poslovanja.
– Domaća preduzeća u ovim izmenjenim uslovima rada bolje su iskoristila i eksterne izvore finansiranja i bolje upravljale finansijama. Uticaj korona virusa i rast e-trgovine obeležili su prethodnih godinu dana. Uprkos tome što su kompanije pogođene padom profita i prihoda, većina je zadržala isti broj zaposlenih kao i pre krize, a tome su pomogle mere države. Istraživanje pokazuje da je namera većine preduzeća u narednom periodu da nivo zaposlenosti zadrže na istom nivou – rekla je Dragana Stanojević, direktorka Usaidovog projekta saradnje za ekonomski razvoj.
Ona je istakla da je u anketi, koja je „ogledalo srpske privrede“, primećeno da više od polovine firmi ima samo jednog menadžera, kao i to da samo 12 odsto njih zapošljava više od 20 radnika. Takođe, ustanovljeno je da se udeo žena smanjuje sa rastom veličine kompanije.
– Pokazalo se i da svaka četvrta domaća firma izvozi, kao i da svega 10 odsto plasmana ide van granica naše zemlje. Ti nalazi su gotovo identični onima koji su rađeni u poslednjih 10 godina, kao i nalaz da firme uglavnom posluju u mestu u kom se nalaze – ukazala je Stanojevićeva.
Rast prometa
Više od polovine anketiranih firmi, 56 odsto, u trećem kvartalu 2020. godine ostvarilo je rast prometa, dok je 22 odsto ispitanika zabeležilo nepromenjen promet. To ukazuje na značajan oporavak poslovnih aktivnosti u odnosu na drugi kvartal.
Procvat elektronske trgovine
Istraživanje Usaida pokazalo je da je ova godina donela pravu e-komerc revoluciju.
– Čak 82 odsto ispitanika ocenilo je da im je veb-šop postao značajniji od fizičke prodavnice, a i dalje najbrže rastu ona preduzeća koja imaju visoko razvijenu finansijsku pismenost, koja su digitalno prisutna na tržištu i ulažu u digitalni marketing. To je više svojstveno velikim nego malim i srednjim preduzećima. Međutim, i mala i srednja preduzeća pokazala su izrazitu borbenost u vreme pandemije, a svaka peta firma iz te grupacije je rasla – otkrila je Dragana Stanojević.
