U Srbiji je počeo državni program Moja prva plata, namenjen onima koji su u potrazi za prvim zaposlenjem, a završili su srednju školu ili fakultet i nemaju radnog iskustva.
Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) raspisala je poziv poslodavcima zainteresovanim da ponude prvo radno mesto za 10.000 mladih koji su završili srednje škole i fakultete. Deo troškova za njihove plate snosiće država, za šta je iz budžeta izdvojeno dve milijarde dinara (oko 17 miliona evra). Tako će tokom devet meseci oni sa završenom srednjom školom dobijati iz budžeta 20.000 dinara (170 evra) dotacije, a diplomci 24.000 dinara (oko 203 evra). Novac će država isplaćivati direktno mladima preko (NSZ), a poslodavci mogu da isplate i dodatna sredstva.
Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, istakla je da očekuje da će posle tih devet meseci mladi zahvaljujući ovom programu ostati da rade u kompanijama koje ih budu angažovale. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da je taj program način da mladi ljudi započnu svoj radni vek, kao i da veruje da poslodavac koji je uložio devet meseci u obuku mladog čoveka ima interes i da ga zadrži.
Ekonomista Mlađen Kovačević ocenjuje za „Vesti“ da je ovaj program vlade podsticajan za poslodavce i za mlade ljude.
Prava prilika
– U poslednje dve decenije imali smo problem sa odlaskom mladih. Ovo je veoma dobra vest. Onaj ko je završio srednju školu ili fakultet sasvim sigurno je u dobroj poziciji da aplicira za svoje prvo radno mesto i stekne iskustvo – kaže dr Kovačević.
Prema njegovim rečima, poslodavci se žale da im je teško da nađu radnu snagu. Ovo je prava prilika da zaposle mlade zanatlije, ali i fakultetski obrazovane ljude.
– Ukoliko mladi čovek bude radio devet meseci u preduzeću i pritom se pokaže dobro, svakako bi bila šteta da ga poslodavac ne zadrži. Ova mera vlade sasvim sigurno zaslužuje podršku, jer država mnogo ulaže u školovanje mladih ljudi, pogotovu onih sa fakultetom i na ovaj način zadržava svoje stručnjake – ističe dr Kovačević.
Svima se isplati
I njegov kolega Danilo Šuković saglasan je da je mera vrlo podsticajna.
– Poslodavci će pre zaposliti radnika starijeg od 30 i više godina, jer ima iskustvo. Stoga je nezaposlenost među mladim ljudima veća. Ovo je sjajna prilika da omladinci rade i steknu neophodno praktično znanje – kaže dr Šuković.
On ukazuje da poslodavci od države dobijaju značajnu pomoć kroz dotacije za mlade ljude koje će angažovati, ali da bi svakako i oni trebalo da dodaju deo plate kao podstrek.
– To će se svima isplatiti. Mladima da nauče da rade, a poslodavcima da reše problem radne snage. Svakako mladi treba da se trude da opravdaju prvu šansu, a poslodavci da nagrade radnike za trud – kaže dr Šuković.
Nastaviti akciju
Dr Kovačević ističe da se u prošlosti pričalo mnogo o zadržavanju mladih u Srbiji, ali da nije bilo konkretnih mera.
– Ovaj projekat o zapošljavanju 10.000 mladih treba podržati, ali i nastaviti sa takvom praksom. Primera radi, članice EU Bugarska, Rumunija, Hrvatska imaju veliki problem sa odlaskom mladih. To znači da država mora sama da iznađe program rešenja problema. Ovim potezom Srbija to čini – navodi dr Kovačević.
Stižu prve prijave
Poslodavci od 17. avgusta do 25. septembra mogu da se prijave i da oglase pozicije na koje mogu da prime mlade ljude. Preko portala www.mojaprvaplata.gov.rs privrednici na jednostavan način, bez dodatnih dokumenata, mogu da oglase radna mesta u svojim preduzećima, a NSZ će ih odobravati.
Između ostalih uslova koje poslodavci moraju da ispune, moraju da imaju i mentora, odnosno iskusnog zaposlenog kojeg će zadužiti za osposobljavanje radnika, kao i tehničke kapacitete.
Poslodavac sa do pet zaposlenih ima pravo da u program uključi jednu nezaposlenu osobu, a onaj sa 6 do 14 radnika najviše dve. Međutim, poslodavac sa 15 i više radnika ima pravo da uključi nezaposlene čiji broj ne može biti veći od 20 odsto zaposlenih.
Zainteresovani za prvo zaposlenje preko istog portala moći će da podnesu prijavu od 1. do 15. oktobra. Potrebno je da dostave radnu biografiju i diplomu o stečenoj kvalifikaciji. Uslov je da su mlađi od 30 godina, da budu prijavljeni na evidenciji NSZ i da nemaju radnog iskustva.
Prve prijave su već počele da pristižu.
Armija kandidata
Na evidenciji NSZ je oko 106.000 mladih do 30 godina. Uslov da nemaju radno iskustvo a imaju najmanje završenu srednju školu ispunjava 63.000 mladih građana Srbije.
Nadzor na radnom mestu
Nacionalna služba će vršiti proveru kompletnosti podnetih zahteva i ispunjenost uslova za učešće u programu. Takođe, Nacionalna služba zapošljavanja ima pravo da obiđe poslodavca i proveri kako se sprovodi mera.
Nakon prijave kandidata, poslodavci biraju radnike u periodu od 16. do 31. oktobra. U roku od sedam dana od dana završetka izbora kandidata formiraće se konačne liste. Zaključivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe zapošljavanja, poslodavca i izabranog kandidata biće sprovedeno od 8. novembra do 7. decembra 2020. godine.
Cenkanje za minimalac
One koji već imaju posao muče druge brige. Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da su počeli pregovori članova Ekonomsko-socijalnog saveta o visini minimalne zarade u narednoj godini. Izvesno je, međutim, da se poslodavci neće saglasiti sa zahtevom sindikata da minimalac bude povećan do visine minimalne potrošačke korpe.
Da podsetimo, prošle godine minimalac je povećan sa 27.000 na 30.000 dinara (oko 255 evra).
Ovog puta, pregovaraju Savez samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost Zorana Stojiljkovića, UPS i Ministarstvo za rad. Počasni predsednik UPS-a Nebojša Atanacković rekao je da se ne može očekivati od poslodavaca da povećaju minimalac koliko to očekuju sindikati. On je izneo stav da je pitanje minimalne potrošačke korpe i visine minimalca čisto socijalno i pre svega za državu, a ne poslodavaca kojima je u fokusu odnos zarade i produktivnosti privrede. Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da je minimalna zarada veća, ali sve zavisi od privredne aktivnosti. Stoga je zaključio da je besmisleno tražiti nešto od poslodavaca ako za to nema mogućnosti.
Atanacković je podsetio da u Srbiji minimalac prima oko 350.000 ljudi, što je oko 15 odsto zaposlenih u zemlji.
– Jasno je da višečlana porodica ne može da živi od 30.000 dinara, ali je apsurdno tvrditi da samo jedan član porodice radi i to za minimalac i tako izdržava porodicu – rekao je Atanacković.
Time je odbacio zahtev sindikata da minimalac naredne godine bude u vrednosti minimalne potrošačke korpe, što je 37.500 dinara (oko 318 evra). Međutim, sindikati su pokazali dobru volju da se nagode zbog vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom virusa korona.
