Iz dijaspore bi ove godine moglo da stigne nekoliko stotina miliona evra manje, jer se veliki broj srpskih državljana vratio sa privremenog rada.
Nakon što su zbog korona krize ostali bez posla, veliki broj srpskih državljana prethodnih meseci vratio se sa privremenog rada u inostranstvu. Tako je globalna pandemija uticala i na visinu doznaka koje su gastarbajteri velikodušno slali svojim porodicama, piše „Blic“.
Još početkom maja, oko 400.000 građana Srbije vratilo se u otadžbinu jer su počeli da ostaju bez posla, prvenstveno u Nemačkoj i Austriji, ali i po Švajcarskoj, Francuskoj, Americi… Svi oni slali su i do tri milijarde evra godišnje, pa su doznake činile osam odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije.
Očekivani manjak pokazao se i u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije, prema čijim podacima je u prvih pet meseci ove godine priliv po osnovu doznaka smanjen za 23,8 odsto u odnosu na isti period prošle.
Tako su lični transferi iz inostranstva od januara do maja 2020. iznosili 1,05 milijardi evra, što je 328,7 miliona evra manje nego 2019. Prošlogodišnji priliv po osnovu doznaka, od januara do maja 2019, iznosio je 1,37 milijardi evra.
Smanjenje priliva u NBS objašnjavaju kao posledicu dešavanja u vezi s pandemijom koronavirusa i njenog uticaja na svetska ekonomska kretanja, kao i na mobilnost ljudi. U NBS su objasnili, navodi „Blic“, da su prilivi po osnovu doznaka u 2020. bili niži na globalnom nivou, pa samim tim i u Srbiji.
Inače, lični transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima građanima Srbije.
Tokom cele prošle godine, doznake iz inostranstva u Srbiji su dostigle vrednost od 3,51 milijardu evra, u 2018. godini priliv je iznosio 3,53 milijardi evra, a u 2017. godini 2,95 milijardi evra.
Već tradicionalno, najviše novca stiže od „gastarbajtera“ iz Nemačke, pa je tako i u 2019. godini stiglo nešto više od milijardu evra, što je trećina ukupnih doznaka. Na drugo mesto liste zemalja iz kojih naši državljani šalju doznake u Srbiju svrstala se Švajcarska sa oko 500 miliona evra, a treća je Austrija, odakle je prošle godine stiglo oko 290 miliona evra, ali odakle se tokom prethodnih nekoliko meseci, od početka pandemije, i vratilo najviše naših ljudi.
Prema navodima Svetske banke, doznake su vitalni izvor prihoda za zemlje u razvoju.
– Aktuelna ekonomska recesija uzrokovana virusom Covid-19 ozbiljno će uticati na mogućnost slanja novca kući, zbog čega je od još vitalnijeg značaja da skratimo vreme oporavka naprednih ekonomija – istakao je predsednik Grupe Svetska banka Dejvid Malpas.
Doznake iz inostranstva smanjene su i u susednoj Bosni i Hercegovini, gde su u prvom kvartalu 2020. godine iznosile 636,7 miliona maraka (325,5 miliona evra). To je za 3,4 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Centralne banke BiH.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, bruto domaći proizvod ove zemlje iznosio je prošle godine 33,4 milijarde maraka (oko 17,08 milijardi evra), pri čemu je priliv doznaka dostigao rekordnih 4,29 milijardi maraka (2,2 milijarde evra).
To znači da su transferi iz inostranstva učestvovali sa 12,5 procenata u bruto domaćem proizvodu BiH.
