Na domaćem tržištu nema organizovanog otkupa tovne junadi, pa proizvođači imaju problem. Jedan od uzroka je i što nema izvoza. Udruženja tovljača goveda procenjuju da je trenutno višak oko 12.000 junadi i da država preko Robnih rezervi treba da interveniše otkupom bar 3.500 grla.
U domaćinstvu Dušana Kanazira iz Mošorina utovljena junad pojedinačno teže i 700 kilograma. Trebalo je da budu prodata još pre dva meseca, ali kupaca nema.
Cene žive mere je od 1,20 do 1,60 evra za kilogram u zavisnosti od rase, manja je oko 60 odsto nego pre pojave koronavirusa.
– I ako imaš kome da prodaš, to je katastrofalna cena. Dolaze nakupci, vide da ljudi ne mogu da prodaju bikove, da ne znaju šta će da rade sa tovnom junadi i onda ucenjuju – rekao je Kanazir.
U mesarama tek očekuju da će pad žive mere doprineti padu cene junetine.
– Nestala je kupovna moć ljudi koji su kupovali velike količine mesa za proizvodnju i ćevapa i pljeskavica, i za restorane. Došlo je do velikog pada prodaje – kaže Nebojša Tomić, vlasnik mesare.
U udruženju „Agroprofit“ koje okuplja tovljače navode da samo oni mogu da ponude 3.000 junadi klanicama. Mere Ministarstva poljoprivrede za razvoj tovnog govedarstva sada su anulirane stanjem na tržištu i zato predlažu da država pomogne proizvođačima.
– Da krene razmena za merkantilni kukuruz ili da se upute pare prema i rezervi i da se ovoga puta plati junad, a da ode na preradu u klanice. Mislim da bi poljoprivrednici bili zadovoljni sa 2,1 ili čak i dva evra jer ovo je sada jedna sramotna cena – rekao je Čedomir Keco, iz udruženje „Agroprofit“.
Prosečno se po stanovniku kod nas troši četiri kilograma junećeg mesa, a za to je dovoljno 80.000 utovljenih grla godišnje. Sve ostalo što se proizvede je višak, koji bez izvoza ne možemo da potrošimo.
