Evropskim bankama u sledeće tri godine preti do 800 milijardi evra gubitaka po kreditima i smanjenje prihoda za 30 milijardi evra zbog posledica krize uzrokovane koronavirusom, prema istraživanju konsultantske firme „Oliver Vajnman“.
Prema osnovnom scenariju te firme, kojim se predviđa spor ekonomski oporavak i izostanak drugog zatvaranja ekonomija u većini država, procene govore da će se loši krediti popeti na 400 milijardi evra.
To je 2,5 puta viši nivo nego pre tri godine.
S druge strane, prema lošijem scenariju, koji uključuje ozbiljne razmere drugog talasa pandemije, ove cifre bi se udvostručile, a udeo loših kredita evropskih banaka bi dostigao 10 posto ukupnog kreditnog portfelja.
– Iako nije verovatno da će pandemija doneti vrlo teške posledice bankarskom sektoru, veliki broj banaka naći će se u nezavidnom položaju sa vrlo slabim povratima – kaže Kristijan Edelman, jedan od direktora za analize evropskog sektora finansijskih usluga u „Oliveru Vajmanu“.
On dodaje da će to rezultirati averzijom banaka prema riziku kada je kreditiranje u pitanju, navodi „Fajnenšel tajms“.
U tekstu se podseća da su evropske banke prošle kroz težak period oporavka od prošle finansijske krize 2008, i da su više od jedne decenije imale slabašnu profitabilnost usled velike konkurencije na tržištu.
Evropske banke su u proseku, kako se napominje, upola manje profitabilne od američkih. Pet najvećih banaka iz Amerike već je pripremilo 55 milijardi dolara za potencijalne gubitke po kreditima tokom prvog polugodišta ove godine.
Oporavak se ne očekuje pre 2022.
Pandemija Covid-19 negativno će se odraziti i na prihode evropskih banaka, prvenstveno zbog dugoročno izuzetno niskih kamatnih stopa. Prihodi bi, nakon očekivanih gubitaka po kreditima, mogli ove godine da padnu za 180 milijardi evra na 385 milijardi evra, čak i ako se drugo zatvaranje izbegne.
Oporavak na prošlogodišnji nivo ne očekuje se pre 2022. godine, kada će prihodi od 535 milijardi i dalje biti za 30 milijardi evra niži, procenjuju u „Oliveru Vajnmanu“.
Prognoziraju takođe da će se neto prihod od kamata iduće godine spustiti za osam posto u odnosu na prošlogodišnji nivo, i da će to posebno pogoditi banke koje nemaju investiciono bankarstvo ili upravljanje imovinom.
