Generalni direktor Er Srbija Dane Kondić rekao je da se taj gubitak odnosi na dugogodišnje loše poslovanje Jat ervejza, ali da “zahvaljujući partnerstvu sa Etihad ervejzom i jakoj podršci Vlade, Er Srbija sada ima strategiju za oporavak, kao i temelje za stvaranje profitabilne i jake kompanije“.
Uprkos ovolikom minusu iz 2013. godine, Džejms Hogan, predsednik Etihada, veruje da će Er Srbija 2014. završiti bar na pozitivnoj nuli, “dok je Jat trošio i do 30 miliona evra poreskih obveznika godišnje“, kao i da se kompanija razvija brže nego što je on mislio.
Ipak, iako veći troškovi prate formiranje svake nove kompanije, stručnjaci sumnjaju da će se najveći deo tog gubitka, koji je više nego dvostruko veći u odnosu na prethodne godine, svaliti na srpski budžet.
“Ne znamo šta se dogodilo sa dugovima i garancijama, a Er Srbiji je pripojen i Jat ketering, koji je imao velike rashode, pa je bez pažljivog čitanja revizorskog izveštaja teško tumačiti gubitke. Pretpostavljam da smo ipak nagradili stranog ulagača, a da smo mi podneli veći deo onog što bi se moglo otpisati i pretvoriti u gubitak“, kaže ekonomista Milan Kovačević i dodaje da je svaka analiza teška, jer podatke “dobijamo na kašičicu“, a “Agenciji za privredne registre je bilo potrebno dva meseca da objavi finansijske izveštaje“.
Predrag Vujović, stručnjak za avio-saobraćaj i bivši direktor Jata, kaže da su gubici očekivani, s obzirom na prošlogodišnje aktivnosti, a da su sve rađene u ime Er Srbije, odnosno na teret državnog budžeta, jer ta kompanija nema novca.
“Poslednje tri godine gubici su se kretali između 22 i 33 miliona, što je u svakom slučaju pokazivalo da kompanija više ne može da radi. Procene su bile da će se u 2013. gubitak kretati do 45 miliona, a on je znatno premašio tu sumu. Svi troškovi u fazi pravljenja nove kompanije praktično su išli na teret budžeta. Pitanje koje se stalno povlači je nepoznavanje tog osnovnog ugovora sa Etihadom od prošle godine, u kom nije jasno definisano ko snosi troškove te pripremne faze“, istakao je Vujović i dodao da plan za ovu godinu, usvojen u februaru, predviđa gubitak od 54 miliona evra, pa se postavlja pitanje koliki će stvarno biti.
“Da je kvalitet letenja u Er Srbiji danas na visokom nivou, nije sporno, ali se postavlja pitanje koliko to košta i treba li Srbiji u narednih pet godina takva kompanija sa tolikim troškovima“, zaključuje Vujović.
